Autor: Marija Mitrovanov
Koliko li je samo propuštenih prilika zbog ovih nekoliko reči... Veoma često je koristimo u situacijama kada bismo mogli da načinimo neki novi korak, ali i pre nego što se ponadamo, zastanemo. Zašto sebi oduzimamo i to malo kao što je nada? Bez nade neće biti ni motivacije, a bez motivacije nema ni akcije. Bez akcije, tu smo gde smo, a od toga nema 'leba! Vrlo realistično, zar ne? Pitam vas, pošto često sebe nazivate realnim osobama, o pesimizmu nema ni govora, kako vidim.
Kada bismo zavirili pod maske koje nam naša psiha stavlja videli bismo da je taj, nazovi, realizam u stvari prerušeni pesimizam, a ovaj je vešto skrivena nesigurnost. Jasno je otkud ta nesigurnost - pa ko još zna da li će se sve odvijati prema očekivanjima, još ako se radi o nama, sve nam je kao dan. Iza lakog odustajanja, uz gomilu opravdanja zašto pokušaj ne bi bio dobra ideja, stoje izjave koje prosto vrište iz našeg nervoznog šaranja očima, drhtavog glasa, brzog menjanja teme. To su one izjave poput: Nesigurna/Nesiguran sam, bojim se da ću se uzalud ponadati, ne želim da se na kraju razočaram itd.
Za početak je važno da sebi dozvolite takve izjave, jer u njima nema ničeg lošeg, već onog ljudskog i onog što je normalno kada budućnost nije izvesna, kada nemamo garant da će se objekat naših nadanja obistiniti. Svi imamo trenutke nesigurnosti iz manje-više istih razloga i svi smo skloni razočaranju ako se pokaže da smo se uzalud nadali i naravno da taj osećaj nije prijatan, ali to nije razlog za odustajanje i pre nego što se pokuša. Kada sebi priznamo da se plašimo neuspeha, da smo nesigurni i da ne bismo voleli uzalud da se nadamo, time ćemo prestati da živimo u zamaskiranom svetu gde sebe ubeđujemo da nas takve stvari ne zanimaju i da od njih neće biti dobiti. Tada ćemo preći u svoju realnost i postaće nam jasno da mi, uprkos strahu, tu određenu stvar želimo.
Kada shvatimo da nešto želimo, važno je da nas nesigurnost ne vraća nazad, već da radimo na rastu svoje želje, jer što je ona veća, to smo spremniji da nešto po pitanju nje i učinimo. Naravno da je moguće da se na kraju ispostavi da smo se uzalud nadali, ali ako dobro razmislimo, bar ćemo znati da smo pokušali. Pokušaj nije mala stvar, naprotiv. To što nismo sedeli skrštenih ruku može samo da nas učini ponosnim što ne čekamo da nešto padne sa neba. Ako vam kažem da ništa ne gubite, možda ćete mi odgovoriti da gubite živce i dragoceno vreme, ali ako se ne borite za sebe gubite mnogo više, jer oduzimate sebi pravo na pokušaj, jednu novu mogućnost, nešto drugačije, možda, bolje.
Bez jedne nade, jednog pokušaja i malo truda ćete umanjiti šanse i da budete ponosni na svoja postignuća, jer njih zapravo neće ni biti. Uzaludna nada ne govori ništa loše o vama, stoga, nema razloga da je sebi zabranjujete. Svojim primerom možete da učinite još više od sopstvenog boljitka, jer niste sami na svetu, neko vas sigurno posmatra i možda se ugleda na vas pa i sam reši da gura napred. Svakako će vam u početku biti teško. Utoliko teže ukoliko pri prvom letu padnete, ali što više praktikujete određenu radnju, ona će postati vaša dobro istrenirana veština. Neka vaša veština bude borba. Neka vam prvi protivnik u toj borbi bude onaj pesimista koji se prerušio u realistu. Pokažite mu da je nesiguran i zatim ga uverite da je to stanje sasvim u redu, ali da ono ne treba da ga sprečava da hrabro ide napred, jer samo tako ima 'leba.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
