Autor: Milica Savić
Svoju karijeru je započela, sada već davne, 1991. godine otpevavši duetsku pesmu sa glumicom Anom Sofrenović.
Na festivalu „Beogradsko proleće“ 1993. godine pobeđuje sa pesmom „Sanjam“, a zatim niže uspehe na internacionalnim festivalima u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini. Prvi album „Predeli“ izdat je 1997. godine, koji za sobom ostavlja hitove „Bonito“ i „Kao jutro“. Sledeći album „Zemlja čuda“ izašao je 2001. godine. Muzikolozi Radio Beograda su tih godina rekli da je ovaj album dao poseban pečat etno muzici, a posledica njegovog nastanka je jedinstvo latino zvuka sa etno melodijom i komercijalnim zvukom. Krajem te iste godine izašao je album grupe Teodulija i Madam Piano „Priče iz davnina“. Pored saradnje sa grupom Ortodox Celts u pesmi „Galija“, sa Cunetom i grupom Teodulija u obradi pesme „Marijo, de li bela kumrijo“, poznatim frulašem Borom Dugićem i mnogim drugim muzičarima, najpoznatija saradnja je, ipak, ostvarena sa italijanskim pevačem Francom Mazijem u pesmi „Eternal love“, koja je prepevana i na španski jezik.
Danas je Madam Piano profesorka muzike na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu i u Muzičkoj radionici Do re mi u Novom Sadu. Neki od njenih učenika upisali su se i na prestižni Berkli. Madam Piano je i diplomirana astrološkinja, kao i autorka knjige „Odiseja 2012“.
U razgovoru sa Madam Piano za iSerbia, saznali smo koliko je praćenje trendova „mač sa dve oštrice“, koliko su mediji krivi za trenutno muzičko stanje na našim prostorima i koliko su moralne vrednosti zaista u krizi. Madam Piano se, zato, povukla iz javnosti, jer, kako ona kaže, takvom okruženju više nije imala šta da pruži, a htela je da ostane dosledna sebi.
Koliko je bilo teško biti dosledan onome što voliš, stvarati ono što je kvalitetno, a istovremeno uticati na poboljšavanje onoga što se serviralo devedesetih kada ste počinjali?
Ja sam svoju muzičku karijeru započela krajem 1991. godine, kada je rat u bivšoj Jugoslaviji, takoreći, počinjao. U to vreme su se muzičari iz raznih krajeva naše tadašnje domovine, povlačili sa tog našeg zajedničkog prostora muzičke scene u svoje lokalne prostore, čime je nastala i jedna određena praznina, a koju su počeli da popunjavaju srpski muzičari, među kojima sam bila i ja. Ipak, ne povodeći se za trendovima, čemu nikada nisam bila sklona, pojavila sam se sa jednim potpuno novim i drugačijim muzičkim izrazom koji je, dok se moja zemlja raspadala i razjedinjavala, težio da ujedini svet sintezom tradicija raznih naroda, što je bio pečat i mog prvog albuma „Predeli“. Od prvih dana moje muzičke karijere, beskompromisno sam težila kvalitetu, ali i maksimalnoj kreativnosti koju sam zahtevala i od svojih brojnih saradnika, što je ujedno bila i moja zvezda vodilja uz koju sam ostvarila uspešnu karijeru. Kao što sam već rekla, nikada se nisam osvrtala na trendove, već sam uvek razmišljala o muzici kao o govoru moje duše koja se njome iskazuje, izražava, slika i govori, pa je stoga moj muzički izraz obično smatran i originalnim. Album „Predeli“ otvorio je vrata etno zvuku na našoj muzičkoj sceni, posle kojeg je nastao i čitav muzički etno pravac koga su negovali razni izvođači.
Šta je drugačije na polju muzike danas u odnosu na taj period kada je nastupila degradacija kulture uopšte, s obzirom na to da i danas postoje kič i šund?
Mnogo toga je drugačije, ali na žalost u degradativnom smislu! Naša muzika devedesetih godina i 2014. se, na žalost, ne može porediti, jer je tada još uvek bilo mnogo više kreativnosti, entuzijazma, životnog optimizma, kao i rok muzike koja više ne postoji u pravom smislu te reči, već kao mešavina različitih muzičkih pravaca. Džez klubovi, kojih je bilo mnogo po Beogradu i Srbiji, bili su puni, što je danas slučaj sa splavovima, a albumi raznih izvođača i bendova su bili kvalitetni, inventivni i nadahnuti. Devedesetih godina su mnogi televizijski programi i TV kanali negovali domaću muziku kroz brojne emisije i emitovanje spotova, a danas vi imate samo programe i emisije na pojedinim televizijama koje isključivo promovišu kič i šund, a kada neko objavi kvalitetan muzički album, za to ne možete ni da saznate. Biti muzičar danas u odnosu na nekad, to je kao da muzicirate na dve različite planete!
Za Vašu muziku je specifično to što ju je teško determinisati. Kompleksna je, jer predstavlja miks džeza, etno muzike, soula, popa i ambijentalne muzike. Otkud sve to u jednom?
Nisam pokušavala da definišem svoj muzički stil, jer je muzika za mene mnogo više i od stila i od trenda. S obzirom na to da sam tokom svog školovanja dugi niz godina bila posvećena klasičnoj muzici, a zatim i džez muzici koja je postala moja velika ljubav, na kraju sam se kao kompozitorka svojih pesama opredelila prevashodno za sintezu etno elemenata raznih naroda sveta. Ipak je kolevka naše civilizaje i umetnosti upravo etno kultura, koja je svojom raznovrsnošću prebogata, i stoga je nepresušan izvor inspiracije. Tako sam u svom muzičkom stvaralaštvu sklopila mozaik svega onoga što nosim u sebi, a što mi je omogućilo da bez osvrtanja na trendove ili stilove stvaram muziku koja predstavlja moju ličnu kartu.
Odakle se stvorila ljubav prema džezu i etno muzici?
Ljubav prema džezu sam razvila još tokom srednjoškolskih dana, pa sam, tako, svoju karijeru i započela 1991. godine kao solistkinja Džez orkestra RTB-a. U tom periodu sam imala i svoj mali džez sastav sa kojim sam nastupala po brojnim džez klubovima i muzičkim manifestacijama širom zemlje. Ipak, etno muzika raznih naroda sveta je postala moja prava strast, u kojoj sam pronalazila najviše inspiracije zbog bogatstva muzičkog izraza, skala, melizama, kolorita i specifične atmosfere pomoću koje možete da osetite kako svet diše, njegove mirise, boje i ukuse! Ja sam veliki zaljubljenik u ovu našu čudesnu planetu, čija me lepota ostavlja bez daha pri pomisli na raznolikost kako životnih oblika, tako i kultura i tradicija njenih naroda, što čini i najveće bogatsvo našeg civilizacijskog nasleđa.
Jednom ste izjavili kako ste shvatili da su umetnici poput Vas ovoj zemlji suvišni i kako ne možete da se uskladite sa onim što se danas traži na tom polju. Da li je i to razlog Vašem nepojavljivanju na medijskoj i muzičkoj sceni?
Razlog mog odlaska iz javnog života nije bio taj što nisam mogla da se uskladim sa postojećim trendovima, već je on usledio kao svojevrstan revolt zbog naše kulturne, moralne i duhovne degradacije usled koje sebe više nisam videla kao deo takvog okruženja. Zato sam se povukla, jer sam shvatila da ljudi poput mene ovoj zemlji zaista nemaju šta da daju, jer ono što oni imaju njoj, zapravo, ni ne treba. Stoga sam preusmerila svoje muzičko delovanje na pedagoški rad i razvijanju mladih talenata, koji čine našu budućnost i koji još uvek imaju entuzijazma da menjaju svet.
Poznata je Vaša saradnja sa Francom Fazijem, grupom Ortodox Celts, Teodulijom, Cunetom... Postoji li neko sa kime biste još želeli da osnujete saradnju i istovremeno da „eksperimentišete“ sa još nekim muzičkim žanrom?
Postoji jedna duboka želja u meni već poslednjih nekoliko godina. Zato se nadam da će mi ova 2014. godina doneti njeno ispunjenje. Radi se o mom novom albumu koji je drugačiji od svega što sam do sada radila i koji za mene i jeste izuzetno vredan, kreativan i nadahnut upravo zbog saradnje sa sastavom čije će drugačije kulturno nasleđe od moga umnogome obogatiti i moj muzički izraz. Veoma smo nestrpljivi da sintezu naših različitih kulturnih nasleđa u muzičkom izrazu predstavimo publici, ali organizacioni momenti u ovim teškim vremenima su ono što nas uslovljava i zahteva strpljenje.
Kako komentarišete današnju muziku, poruku koju ona šalje mladima, način ponašanja i oblačenja koju reklamiraju predstavnici ovog zvuka?
Mislim da uopšte nije problem u izvođačima i predstavnicima takve “kulture”, jer svako ima pravo da se izražava na način koji mu nalažu njegovo obrazovanje, ukus i IQ, već je najveći problem u medijskim kućama, koje su potpuno izgubile kriterijum i koje svojim neukusom diktiraju današnje trendove. Danas je mnogo važnije šta je obukla ili rekla neka folk „zvezda“, ili koja se od njih razvela, u odnosu na osvojene prve nagrade nekog mladog matematičara na svetskom takmičenju, na primer. Tako se, uz pomoć medija, stvaraju promašeni sistemi vrednosti naših mladih generacija, koje čine našu budućnost, a o tome ovde niko ne razmišlja.
Da li još uvek osećate onu istu krizu morala koja je postojala devedesetih godina; da li je eskalirala ili stagnirala?
Mislim da je kriza morala vremenom sve veća, a to je upravo posledica pogrešnih vrednosti koje se svakodnevno plasiraju putem svih vrsta medija. Danas je u „trendu“ biti sve ono što je nekada bilo nepojmljivo. Kada otvorite dnevne novine, već vas na prvoj strani čekaju najgore moguće vesti, dok za one lepe morate da se pomučite da biste ih našli i pročitali. Time se daje na popularnosti svemu onome što našu stvarnost čini iskrivljenom kao na Dalijevim slikama, a mnogo manje se naša svest usmerava na lepe i humane događaje.
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita, a ne zaboravlja da se smeje.
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
