Мадам Пиано: Музичар на две различие планете

Autor: Милица Савић

Своју каријеру је започела, сада већ давне, 1991. године отпевавши дуетску песму са глумицом Аном Софреновић.

На фестивалу „Београдско пролеће“ 1993. године побеђује са песмом „Сањам“, а затим ниже успехе на интернационалним фестивалима у Русији, Белорусији и Украјини. Први албум „Предели“ издат је 1997. године, који за собом оставља хитове „Бонито“ и „Као јутро“. Следећи албум „Земља чуда“ изашао је 2001. године. Музиколози Радио Београда су тих година рекли да је овај албум дао посебан печат етно музици, а последица његовог настанка је јединство латино звука са етно мелодијом и комерцијалним звуком. Крајем те исте године изашао је албум групе Теодулија и Мадам Пиано „Приче из давнина“. Поред сарадње са групом Ортодоx Целтс у песми „Галија“, са Цунетом и групом Теодулија у обради песме „Маријо, де ли бела кумријо“, познатим фрулашем Бором Дугићем и многим другим музичарима, најпознатија сарадња је, ипак, остварена са италијанским певачем Францом Мазијем у песми „Етернал лове“, која је препевана и на шпански језик.

Данас је Мадам Пиано професорка музике на Новој академији уметности у Београду и у Музичкој радионици До ре ми у Новом Саду. Неки од њених ученика уписали су се и на престижни Беркли. Мадам Пиано је и дипломирана астролошкиња, као и ауторка књиге „Одисеја 2012“.

У разговору са Мадам Пиано за иСербиа, сазнали смо колико је праћење трендова „мач са две оштрице“, колико су медији криви за тренутно музичко стање на нашим просторима и колико су моралне вредности заиста у кризи. Мадам Пиано се, зато, повукла из јавности, јер, како она каже, таквом окружењу више није имала шта да пружи, а хтела је да остане доследна себи.

Колико је било тешко бити доследан ономе што волиш, стварати оно што је квалитетно, а истовремено утицати на побољшавање онога што се сервирало деведесетих када сте почињали?
Ја сам своју музичку каријеру започела крајем 1991. године, када је рат у бившој Југославији, такорећи, почињао. У то време су се музичари из разних крајева наше тадашње домовине, повлачили са тог нашег заједничког простора музичке сцене у своје локалне просторе, чиме је настала и једна одређена празнина, а коју су почели да попуњавају српски музичари, међу којима сам била и ја. Ипак, не поводећи се за трендовима, чему никада нисам била склона, појавила сам се са једним потпуно новим и другачијим музичким изразом који је, док се моја земља распадала и разједињавала, тежио да уједини свет синтезом традиција разних народа, што је био печат и мог првог албума „Предели“. Од првих дана моје музичке каријере, бескомпромисно сам тежила квалитету, али и максималној креативности коју сам захтевала и од својих бројних сарадника, што је уједно била и моја звезда водиља уз коју сам остварила успешну каријеру. Као што сам већ рекла, никада се нисам освртала на трендове, већ сам увек размишљала о музици као о говору моје душе која се њоме исказује, изражава, слика и говори, па је стога мој музички израз обично сматран и оригиналним. Албум „Предели“ отворио је врата етно звуку на нашој музичкој сцени, после којег је настао и читав музички етно правац кога су неговали разни извођачи.

Шта је другачије на пољу музике данас у односу на тај период када је наступила деградација културе уопште, с обзиром на то да и данас постоје кич и шунд?
Много тога је другачије, али на жалост у деградативном смислу! Наша музика деведесетих година и 2014. се, на жалост, не може поредити, јер је тада још увек било много више креативности, ентузијазма, животног оптимизма, као и рок музике која више не постоји у правом смислу те речи, већ као мешавина различитих музичких праваца. Джез клубови, којих је било много по Београду и Србији, били су пуни, што је данас случај са сплавовима, а албуми разних извођача и бендова су били квалитетни, инвентивни и надахнути. Деведесетих година су многи телевизијски програми и ТВ канали неговали домаћу музику кроз бројне емисије и емитовање спотова, а данас ви имате само програме и емисије на појединим телевизијама које искључиво промовишу кич и шунд, а када неко објави квалитетан музички албум, за то не можете ни да сазнате. Бити музичар данас у односу на некад, то је као да музицирате на две различите планете!

За Вашу музику је специфично то што ју је тешко детерминисати. Комплексна је, јер представља микс џеза, етно музике, соула, попа и амбијенталне музике. Откуд све то у једном?
Нисам покушавала да дефинишем свој музички стил, јер је музика за мене много више и од стила и од тренда. С обзиром на то да сам током свог школовања дуги низ година била посвећена класичној музици, а затим и џез музици која је постала моја велика љубав, на крају сам се као композиторка својих песама определила превасходно за синтезу етно елемената разних народа света. Ипак је колевка наше цивилизаје и уметности управо етно култура, која је својом разноврсношћу пребогата, и стога је непресушан извор инспирације. Тако сам у свом музичком стваралаштву склопила мозаик свега онога што носим у себи, а што ми је омогућило да без освртања на трендове или стилове стварам музику која представља моју личну карту.

Одакле се створила љубав према џезу и етно музици?
Љубав према џезу сам развила још током средњошколских дана, па сам, тако, своју каријеру и започела 1991. године као солисткиња Джез оркестра РТБ-а. У том периоду сам имала и свој мали џез састав са којим сам наступала по бројним џез клубовима и музичким манифестацијама широм земље. Ипак, етно музика разних народа света је постала моја права страст, у којој сам проналазила највише инспирације због богатства музичког израза, скала, мелизама, колорита и специфичне атмосфере помоћу које можете да осетите како свет дише, његове мирисе, боје и укусе! Ја сам велики заљубљеник у ову нашу чудесну планету, чија ме лепота оставља без даха при помисли на разноликост како животних облика, тако и култура и традиција њених народа, што чини и највеће богатсво нашег цивилизацијског наслеђа.

Једном сте изјавили како сте схватили да су уметници попут Вас овој земљи сувишни и како не можете да се ускладите са оним што се данас тражи на том пољу. Да ли је и то разлог Вашем непојављивању на медијској и музичкој сцени?
Разлог мог одласка из јавног живота није био тај што нисам могла да се ускладим са постојећим трендовима, већ је он уследио као својеврстан револт због наше културне, моралне и духовне деградације услед које себе више нисам видела као део таквог окружења. Зато сам се повукла, јер сам схватила да људи попут мене овој земљи заиста немају шта да дају, јер оно што они имају њој, заправо, ни не треба. Стога сам преусмерила своје музичко деловање на педагошки рад и развијању младих талената, који чине нашу будућност и који још увек имају ентузијазма да мењају свет.

Позната је Ваша сарадња са Францом Фазијем, групом Ortodox Celts, Теодулијом, Цунетом... Постоји ли неко са киме бисте још желели да оснујете сарадњу и истовремено да „експериментишете“ са још неким музичким жанром?
Постоји једна дубока жеља у мени већ последњих неколико година. Зато се надам да ће ми ова 2014. година донети њено испуњење. Ради се о мом новом албуму који је другачији од свега што сам до сада радила и који за мене и јесте изузетно вредан, креативан и надахнут управо због сарадње са саставом чије ће другачије културно наслеђе од мога умногоме обогатити и мој музички израз. Веома смо нестрпљиви да синтезу наших различитих културних наслеђа у музичком изразу представимо публици, али организациони моменти у овим тешким временима су оно што нас условљава и захтева стрпљење.

Како коментаришете данашњу музику, поруку коју она шаље младима, начин понашања и облачења коју рекламирају представници овог звука?
Мислим да уопште није проблем у извођачима и представницима такве “културе”, јер свако има право да се изражава на начин који му налажу његово образовање, укус и ИQ, већ је највећи проблем у медијским кућама, које су потпуно изгубиле критеријум и које својим неукусом диктирају данашње трендове. Данас је много важније шта је обукла или рекла нека фолк „звезда“, или која се од њих развела, у односу на освојене прве награде неког младог математичара на светском такмичењу, на пример. Тако се, уз помоћ медија, стварају промашени системи вредности наших младих генерација, које чине нашу будућност, а о томе овде нико не размишља.

Да ли још увек осећате ону исту кризу морала која је постојала деведесетих година; да ли је ескалирала или стагнирала?
Мислим да је криза морала временом све већа, а то је управо последица погрешних вредности које се свакодневно пласирају путем свих врста медија. Данас је у „тренду“ бити све оно што је некада било непојмљиво. Када отворите дневне новине, већ вас на првој страни чекају најгоре могуће вести, док за оне лепе морате да се помучите да бисте их нашли и прочитали. Тиме се даје на популарности свему ономе што нашу стварност чини искривљеном као на Далијевим сликама, а много мање се наша свест усмерава на лепе и хумане догађаје.

Милица је девојчурак, а воли да пева, пише, чита, а не заборавља да се смеје.

***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti