Autor: Amela Đurakovac
Iza svake od tih fotografija vidim jedno - priču koja odiše talentom. Priču koja čeka da se ispriča. Priču koja čini magiju, umetnost, ono što neki zovu načinom življenja. Jednu takvu priču, nekoga ko živi taj svet magije kroz objektiv svog fotoaparata, pronašla sam u Novom Sadu, u studiju modnog fotografa Borisa Kočiša , u kom je, nakon završene Akademije umetnosti, Boris započeo svoj san.
Iako nijednu, pa ni modnu fotografiju ne treba objašnjavati, jer ona govori više od hiljadu reči, ja sam pokušala da saznam šta ona zaista predstavlja i da sa vama podelim talenat ovog mladog i uspešnog novosadskog fotografa.
Tvoj moto je "Sve je u magiji koju kreirate jednim klikom”. Da li je modno fotografisanje samo "jedan klik" do savršene fotografije ili ipak nešto ozbiljnije?
Do dobre modne fotografije se svakako ne dolazi jednim klikom. Tom sudbonosnom kliku prethodi dugi period istraživanja: svetla, poze, šminke, scenografije, kostima, kadra tj. kompozicije i pre svega analiziranja drugih fotografa koji su kroz istoriju zapamćeni kao najbolji tzv. majstori fotografije .
Kada si tačno počeo da se baviš modnim fotografisanjem?
Modnom fotografijom se ne bavim dugo. Oduvek sam voleo da fotografišem portrete, međutim, momenat kada sam shvatio da te portrete želim da pretvorim u modu dogodio se pre otprilike tri godine i tada je počela magija.
Kažu da ne postoje loše fotografije. Kada bi tvoje mogle da govore, šta bi rekle o tebi?
Današnje poimanje moderne umetnosti na neki način često podrazumeva koncept, a ne samo vizuelnu satisfakciju usklađenim likovnim elementima unutar fotografije ili nekog drugog medija. Dakle, i te kako da postoji loša fotografija, samo se danas malo pažnje posvećuje kulturi pa je malo onih koji mogu da prepoznaju šta je kvalitet, a šta nije. U mojim fotografijama konkretno, ja se trudim da postignem upravo taj kvalitet, jer tada će one o meni reći samo jedno-da dajem sve od sebe i da uživam dok one nastaju.
Opiši nam jedan svoj radni dan (foto-šuting)
Jedan ozbiljan foto-šuting počinje najčešće nekoliko dana, nedelja pa i meseci ranije. Počinje kao ideja koja prati određenu temu, počinje traženje inspiracije kroz fotografije “starih majstora”, osmišljanje scenografije, svetla, šminke poze itd., odnosno, svega šta je potrebno za jednu celovitu i kompleksnu fotografiju. Međutim svakako prvo mesto pre tehnike i svega drugog treba da zauzima ideja tj. koncept i način putem kojeg će se ta ideja realizovati. Ako je sve ovo dobro osmišljeno, samo snimanje će teći “glatko”. Svakako je uvek obavezno i stvoriti pozitivnu atmosferu i nasmejana lica. To je nešto bez čega ne sme da se dođe na snimanje.
Pored modnog fotografisanja, ti se takođe baviš i fotografisanjem venčanja, radiš kao asistent na fakultetu i još mnogo toga. Šta je srž tvoje snage i inspiracije?
Kao i svi drugi, i ja maštam o mnogo čemu. Manje o nekoj slavi, koliko o mogućnosti da radim za velika imena modne industrije i samim tim imam mogućnost da svoje snove i maštu pretvaram u javu. Odatle potiče i moj moto “Sve je u magiji koju kreirate jednim klikom”. Fotografija mi omogućava da nemoguće pretvorim u moguće, da zamrznem trenutak i učinim ga beskonačnim. Zar to nije divna osobina fotografije? Bilo da je reč o modi, venčanju, scenskoj fotografiji, vi ste kreator beskonačnog trenutka i možete sve.
Kada slikaš modele, ti stvaraš "priču ", viziju onoga što ta osoba predstavlja. Šta ti pomaže da iz modela izvučeš ono najbolje i to preneseš na fotografiju ?
Postoji mnogo vrsta modne fotografije i svakako je jedna od njih ona koja priča priču o modelu, o osobi koju fotografišem. Mislim da je to i najteže od svega. Nije lako opustiti potpuno nepoznatu osobu i učiniti da se ponaša i oseća kao da je na svom terenu, pogotovo ako je u nju usmerena mnogobrojna rasveta. Mislim da je iskrenost i dobra moć slušanja modela često formula ka dobroj fotografiji. Naravno, nije univerzalna i neće uvek uroditi plodom, ali ako uspete da opustite modela kojeg vidite prvi put u životu, onda sve kreće kako treba. Dobro raspoloženje, komunikacija sa modelom, prijatna atmosfera i ne preveliki broj ljudi često pomažu da se preskoče napeti minuti.
Mnogo uspešnih projekata je iza tebe. Za koje svoje fotografije ili dostignuća si posebno vezan?
Sebe vidim kao osobu koja je na samom početku, dugačak je put preda mnom, ali svakako planiram da ga pređem. Iz tog razloga mi je teško da odaberem omiljenu fotografiju ili seriju, ali moram da priznam da me je posebno usrećio projekat pod nazivom “Moja zemlja” koji sam radio za konkurs organizovan od strane IED “Istituto Europeo di Design” iz Italije u Milanu. Za ovaj projekat sam i dobio školarinu na ovom fakultetu, ali nažalost, falilo je još mnogo sredstava kojima nisam raspolagao pa sam morao da odbijem školarinu.
Takođe jedan od meni dragih projekata je “Priča za moga brata” . Iako nije modni, meni je drag, jer predstavlja jednu jaku samoanalizu i kroz simbole unutar fotografije priča nešto što niko ne može da sazna osim putem tih fotografija.
Tvoj savet za one koji bi možda želeli da krenu tvojim putem bio bi ?
Granice ne postoje, a kretivnost postaje luksuz koji ne može svako sebi da si priušti. Svaki dan maštajte i radite na svojoj kretivnosti, fotografišite konstantno i bez prestanka, pratite najpoznatija fotografska imena kako iz sadašnjice, tako i kroz istoriju fotografije. Upornost se isplati, to je činjenica, samo treba istrajati do kraja.
Ukratko, kakvi su tvoji planovi za budućnost?
Moji planovi su da promenim u potpunosti svoj pristup modnoj fotografiji kako bih iskusio nešto novo i do sada meni nepoznato. Uvek treba postavljati izazove koji će vas terati ka napred. Takođe planiram da odem u Milano u potragu za novim segmentima inspiracije, izazovnijim i težim kako bih bio siguran da ću napredovati i korisno utrošiti vreme provedeno u Italiji. Naravno, pokušaću i da se zaposlim u nekoj od modnih agencija, pa da vidim kuda će me put odvesti.
Zahvaljujući svom trudu i radu, Boris je svakako na dobrom putu. Pa kuda god da ga staze dalje odnesu, do nekih novih “ magičnih fotografija ” ne sumnjamo da će ostvariti mnogo uspeha.
Dosadašnje radove Borisa Kočiša možete videti ovde .
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
