Maja Miloš: Klip kao stvarnost

Svi smo svesni činjenice da je vreme u kojem živimo drugačije. Reći ćemo samo „drugačije“ kako bi se izbegla vrednosna i subjektivna ocena. Ali da li je drugačiji odnos prema situacijama, emocijama, osećajima, rečima i postupcima, gledajući ih sopstvenim očima i gledajući ih kroz sopstveni ili tuđ objektiv? Maja Miloš svojim rediteljskim prvencem Klip ubeđuje i stvara utisak da mi ne vidimo ono što je oko nas. Da li smo i mi deo mobilne generacije koja na neki svoj, autentičan način prolazi kroz teškoće, emotivna sazrevanja i stradanja, eksperimentiše sa osećanjima, telom i razumom?

„Film Klip postavlja pitanja i ne daje odgovore“ – rečenica je koja stoji u obrazloženju nagrade koja mu je dodeljena u Roterdamu. Postavljanjem bezbroj pitanja on daje odgovor na pitanje - da li smo sličnu temu ikada stavili u fokus? Nismo.
Klip nas budi, osvešćuje, od njega zanemimo i vrisnemo, on je topao i opasan.
Maja Miloš je odičan sagovornik na temu koja se tiče mladih, jer ona vidi ono što mi možda nismo u stanju.

Da li Klip oslikava ekstremnu ili prosečnu situaciju kada su mladi u pitanju?

Nije u pitanju ekstrem i mislim da u filmu nema ekstremnog nasilja niti ponašanja. Nisam želela da se bavim događanjima koji dospevaju na naslovne strane jer je to eksces. Film oslikava ono što je ispod radara, i koliko god da nam se to ne dopada, postaje rastuća tendencija i mainstream.

Gluma u filmu je do te mere uverljiva da pojedini kadrovi deluju kao da su dokumentarni. Kako si uspela to da postigneš sa naturščicima?

To i jeste bio naš cilj. Kasting za film sam radila 2 godine i nisam htela da pravim kompromis po pitanju glume. Na kraju sam došla do jako talentovanih mladih ljudi. Imali smo svakodnevne probe 4 meseca, imali smo odnos prema glumi kao nečemu što je stvarnost i što je realno i što je posebno važno odlično smo se upoznali, stekli poverenje jedni u druge.

Kako si doživela premijeru u Sava centru?

Smatram da se danas kulturni sadržaji nedovoljno promovišu u medijima, što i jeste jedan od razloga zašto ljudi ne idu u bioskope. Mi nismo navikli da znamo kada su termini kulturnih događaja, kao što smo navikli da znamo kada je Liga šampiona. Medijska kampanja Klipa nije bila velika i u tom smislu mi je bilo važno da ljudi ipak čuju i znaju za film, što se i ostvarilo. A najjači utisak mi je ostavilo učestvovanje publike u Sava centru i interakcija koju su ostvarili sa filmom navijanjem, tapšanjem i smejanjem tokom određenih scena. Imala sam utisak da reaguju kao da su deo filma, što mi je bilo jako drago.

Da li Klip samo slika realno stanje Srbije, ili ipak indirektno i apeluje i na koga?

Nije mi bila ideja da osuđujem niti da sa moralne tačke kritikujem svakodnevne prakse adolescenata. Želela sam da napravim iskren film iz vizure glavne junakinje. Ja sve svoje likove volim, koliko god oni radili u određenim okolnostima stvari koje nisu dobre za njih. Najvažnije je pričati o tome i biti svestan da film ne može da promeni svet, ali može da pokrene ljude da postave prava pitanja, a onda i sami nešto promene.

U kakvoj atmosferi je proteklo snimanje filma i ali da je bilo otežavajućih okolnosti kao što je limitiranost budžetom, što se neretko dešava u našim produkcionim uslovima?

Moj film je bio niskobudžetni, a i imala sam privilegiju da kao režiser nisam morala da se bavim produkcijom. Na tome pre svega zahvaljujem Baš čelik-u koji je kao prodikcijska kuća stao iza filma. Mogla sam krajnje detaljno da se fokusiram na svoj posao. Imali smo intenzivne glumačke probe, godinu dana smo tražili lokacije za snimanje filma, svaki deo odeće koju su likovi nosili je bio posebno osmišljen i prodiskutovan, izbor muzike je zahtevao takodje posvećenost, kadriranje itd. Čini mi se da ne bih izdržala da sam na sve to morala da se bavim i produkcijom.

Javnost su nedavno šokirali filmovi Život i smrt porno bande (na kom si bila angažovana kao pomoćnik režije) i Srpski film. Kako bi okarakterisala Klip u odnosu na te filmove?

To su filmovi koji imaju izraziti stav prema realnosti, ali mislim da su u pitanju tri međusobno potpuno drugačija filma u smislu tretiranja te realnosti. Mogu se povezati jedino jer su vremenski bliski i jer imaju scene seksa, ali sve ostalo mislim da je dramatično različito. Sigurno je da se stvari pomeraju i da se pojavljuju mladi ljudi čiji se autorski svetovi razlikuju, ali im je zajedničko to što se bore da snime film beskompromisno, baš onako kako žele!

Da li misliš da kod nas postoji kompetentan kadar za kritiku kada je film u pitanju?

Dobra kritika postoji, ali pitanje je koliko ona ima uticaj na publiku s obzirom da u medijima više ne postoje sadržaji koji se bave konkretno i samo filmom kao što je to bilo ranije. Sada je sve svedeno pod zabavu i film ima minimum medijskog prostora. Kada bi se to promenilo, na višem nivou bi bilo i pričanje o umetnosti i filmu, jer kompetentni kritičari i poznavaoci filma kod nas postoje.

Da li bi radila komercijalne projekte koji ne ispunjavaju tvoje umetničke i kreativne standarde, ali da finansijske?

Ne. Ja bih se filmom bavila jer za tim imam potrebu i trenutno je to jedini motiv. Ne mogu sada da tvrdim kakva ću biti za 20 godina, ali sve što sam radila još od svojih studentskih filmova, radila sam onako kako želim i osećam. Trudim se da moji filmovi budu lični, ne u smislu da su to moje intimne priče, već da su iskreni i otvoreni. Oni su isključivo moje viđenje sveta i odnosa i svega o čemu imam potrebu da pričam, a da tu potrebu nemam ne bih ni mogla to da ispričam. A i svako ko je pogledao Klip mogao je da vidi koliko smo se svi koji smo radili na filmu dali “na tacni” i koliko smo uložili. To ne bih mogla da u to nisam verovala.