Маја Узелац: За паре пишем једино из љубави

Autor: Алекса Јовановић

Интервју: Маја Узелац

Од када се појавила као аутор култне емисије Културни нокаут, Маја Узелац није престала да интригира јавност. Пружајући одговоре из различитих углова на увек нове и занимљиве теме, привукла је пажњу чак и људи који немају навику да седе крај малих екрана, а оригиналношћу и квалитетом свог рада, подигла је стандарде у домаћој ТВ продукцији.

Након повлачења са телевизије и запошљавања у престижној компанији МцЦанн Ерицксон наставља да помера границе. Може се рећи да је пример парадокса, јер не пристаје на медијску експлоатацију своје личности, ретко даје интервјуе и говори о себи, иако је увек била запажена и занимљива медијима. Шта год да ради, било то промена фризуре, или писања новинских текстова и блогова и активно наступање за ДЈ пултом по београдским клубовима, својим личним печатом и специфичним имиџом једноставно привлачи пажњу. О њеном редитељском првенцу, играном филму Плава крв, увелико се говори и пише иако је тек у почетној фази реализације. Осим што је завршила филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности, дипломирала је и лингвистику на Филолошком факултету.

1. Заврсила си два факултета и имаш крајње импресивно и разноврсно радно искуство. На коју ставку из своје биографије си најпоноснија?

Кад сам са четири године имала осмочасовни радни дан на снимању Коларићу-Панићу, уз мајонез на хлебу као кетеринг. Са осам година сам купила себи ципеле од хонорара зарађеног скупљањем новина. Са шеснаест сам држала деци часове француског и енглеског, имала сам увек бар пет-шест ученика. А кад су ми, у исто време, за прве музичке рецензије у Борби рекли, као, ми смо у твојим годинама писали из љубави, а не за паре, ја сам њима рекла: ја за паре пишем једино из љубави. Неко би сад већ био у пензији.

2.Да ли се додатно усавршаваш у некој области и која реченица/савет те највише мотивише да стално радиш на себи?

Тренутно је диџејинг. Много сам напредовала, али то је професија преозбиљна као и свака друга, ако хоћеш да будеш добар. Ја хоћу. Увек, у свему, што више знаш, то ти је јасније колико не знаш. Само та свест ме увек тера да се цимам колико год сам у могућности.

3. Три придева која красе успешног младог човека?

Ја немам појма шта је то успех. Ни уопште, а нарочито овде. Можда је то нешто скроз друго од онога да имаш паре и да ти неки завиде.

4. Да ли мислиш да је за младог стручњака у Србији перспективније да покрене сопствени бизнис или да каријеру гради у великим компанијама/институцијама, и зашто?

Моје је искуство из ових неких апстрактнијих области, па се бојим да ово није питање за које сам стручна. Али ако неко има идеју за неки посао где би он постављао правила, а има и херца да то изгура, тај није чекао мене да ме пита за мишљење, него се на то бацио истог часа.

5. У којој мери се каријера планира, а у којој мери се “дешава”?

Мени се увек све деси док планирам сасвим друге ствари. Кад сам планирала да упишем режију, пала сам и десила ми се лингвистика. Кад сам испланирала да постанем иснтруктор скијања, сломила сам ногу и десила ми се Академија. Кад сам планирала да дипломирам режију на истој, десила ми се телевизија. Када сам планирала путовања, дипломирала сам. Кад сам планирала филм, десио ми се диџејинг. Нећу да вам кажем шта сад дванаесто планирам, али ваљда ће се десити филм.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/слике/Маја_Узелац.јпг" видтх="300" хеигхт="459" />
6. Ја кажем кинематографија у Србији, ти казеш…?

!=“!#%&“#$$%! БЕЕП

7. Шта се у овом тренутку догађа са филмом Плава крв?

Па, решили смо да га снимимо с онолико пара колико у том часу будемо имали, а тај час је месец септембар. Већ смо у припремама с главним ауторима, а разни финансијски дебакли отворили су нам неке скроз нове слободе и пут ка екстремнијим идејама.
Тако да је радост.

8. Колико си често у реализацији неког свог циља наилазила на препреке које су деловале несавладиво? Да ли си тада одустајала или ...

Наишла сам на препреку увек, за сад још нисам одустајала. Не знам је л' ми то немогуће или су те препреке до сад заправо биле недовољно озбиљне, колико год се мени чиниле страшне. Треба то још истражити у остатку живота.

9. Без чега не може и шта мора ОНАЈ који је на “стази успеха”?

Ја не верујем у то морање, мислим да мораш једино да будеш тај који си, а онда ствари већ дођу на своје. Можда и није за тебе „стаза успеха“, можда је само „стаза уживања“ или „стаза среће“. И боље прођеш на крају.

10. Која су по твом мишљењу занимања 21. века?

Не мислим о томе. Ја можда јесам и хоусе ДЈане, уредница сајта и особа на твитеру, али и даље патим за временом кад је поезија била професија.

11. Савет младим људима за крај (који желе успешну каријеру)?

Не слушајте мене. Нити било кога.