Мајка важи за најбитнију особу у одрастању сваког детета. Од мајчинске љубави и подршке у многоме зависи колико ће дете у животу бити успешно и какав ће човек бити. Неке жене ће вечно живети кроз имена и дела своје деце, а историја их памти као мајке највећих српских умова.
Autor: Aleksandra Savić
ФОТО: novosti.rs
Георгина Đука Тесла
Мајка највећег научника који је својим изумима задужио читаво човечанство рођена је у селу Томингају код места Грачац као кћи православног свештеника Николе Мандића и Софије Мандић. Пошто је рано остала без мајке, морала је да брине о браћи и сестрама па је остала ускраћена за школовање. Иако нешколована, Đука Тесла је била веома даровита жена. Бавила се ткањем и стварала разне предмете које је користила у кући. Волела је поезију па је напамет знала многе стихове народних песама. Поред тога је била веома племенита и стално је имала потребу да помаже немоћнима и болеснима.
Сам Тесла је о њој говорио са великим поносом и поштовањем. Сматрао је да је свој проналазачки дар наследио управо од ње. У својој књизи „Моји изуми“ , Тесла је на најтоплији начин говорио о доброти и даровитости своје мајке.
Иако је требало да настави очевим путем и постане свештеник, Никола Тесла се уз несебичну подршку мајке ипак определио за технику.
Георгина Đука Тесла је на самрти имала жељу да последњи пут види сина, и та жеља јој је била испуњена, јер је Никола, чим је сазнао за њену болест, допутовао да је види.
Олимпијада Пијада Пупин
Олимпијада Пупин је била мајка великог научника и проналазача Михајла Пупина.
Родила се на обалама Охридског језера, али се још као мала са родитељима преселила у Опово. Удала се у месту Идвор где се после много година родио Михајло Пупин. С обзиром на то да дуго није могла да има деце њега је сматрала даром од Бога.
Пијада Пупин је била веома побожна и изузетно мудра жена.
У свом аутобиографском делу Пупин је писао о својој мајци са великом захвалношћу. Иако неписмена она је свом сину често говорила да се нигде не може без читања и писања, да су наука и образовање много важни у животу, а да је знање светлост уз помоћ које човек сигурно може ићи кроз живот. То њено поштовање науке и писмености много је утицало на Пупина. Увек му је била подршка и од њега је својим саветима и вером створила једног од најзнаменитијих светских научника.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с32.постимг.орг/иохраквгл/мајка_михаила_пупина.јпг" />
ФОТО: opanak.rs
Марија Цвијић
Мајка великог српског научника и утемељивача српске географије звала се Марија. Рођена је у околини Лознице у угледној домаћинској породици. Јован Цвијић је често говорио да је на његово образовање и животни пут утицала пре свега мајка, а онда и њена породица.
У својој књизи „Из успомена и живота“ део је посветио управо својој мајци. Описивао је као ћутљиву и повучену жену која је била неписмена, али је свака њена реченица одисала мудрошћу. Увек јој је био захвалан за топлину, љубав, подршку и безбрижност коју му је, како каже, у детињству несебично пружала. Јако је ценила науку па је била одлучна да свог сина управо ка науци усмери. Цвијић јој је на томе био захвалан, јер је био сигуран да без ње не би успео да се истакне као цењени српски научник.
Јегда Караџић
О мајци Вука Стефановића Караџића се мало зна. Ни његови биографи нису много тога о њој записали. Рођена је у околини Никшића, а њено девојачко презиме било је Зрнић. С обзиром на то да су јој пре Вука сва деца умрла, веома се бринула о њему и његовом крхком здрављу. Касније се изузетно поносила његовом умношћу.
Иако се о њој мало тога зна, свакако је треба поменути као жену која је родила реформатора српског језика и човека који је у српској књижевности оставио неизбрисив траг.
Српска историја броји доста истакнутих личности које су обележиле разне периоде српске науке и уметности. Многи од њих су бележили податке о својим мајкама и самим тим их увели у српску историју као истакнуте жене.
Александра је заљубљеник у српски језик и књижевност и сматра да је језик једног народа највеће богатство које се треба неговати и чувати
***
Прочитајте и:
Hazena: Počeci ženskog sporta na Balkanu
Pepeljugo, nasilje nije bajka!
Jelena Anžujska: Moć obrazovanja
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
