Autor: Jovana Milutinović
Ovom prilikom za iSerbia Bojan se osvrnuo na svoj dosadašnji rad, svoje prve fotografije, najznačajnije izložbe, nagrade, i za kraj poručio svim mladim umetnicima: Verujte u sebe!
Fotografijom se baviš dugi niz godina. Kako je izgledao tvoj prvi susret sa foto-aparatom i kako si otkrio svoj talenta?
Moj prvi susret sa foto-aparatom povezan je, zapravo, sa mojim poslom. Prvi digitalni foto-aparat kupio sam kako bih fotografisao frizure u svom salonu. Isti sam koristio nekoliko puta da fotografišem najbolju drugaricu svoje tadašnje devojke, koja je sa oduševljenjem gledala te fotografije, jer one nisu nastale na klasičan način. Na samom aparatu sam uključio manuelni mod i sam odabirao parametre pod kojima će aparat raditi i sa zanimljivim atmosferičnim svetlom zabeležio portret i figuru te devojke. Njeno oduševljenje je bilo veliko, što je mene podstaklo da podignem kredit i priuštim sebi ozbiljniji DLSR aparat.
Gde pronalaziš inspiraciju, na koji način biraš modele i detalje koje fotografišeš?
Inspiracija za sve vrste fotografija je svuda oko nas, na nama je da li ćemo, i na koji način, to primetiti i doživeti. Moja fascinacija ženama se odrazila i na moje fotografije, tako da u svakoj devojci nalazim inspiraciju, ako uspem da doprem do njene iskrene ličnosti. Samo otvaranje duše tih devojaka, razgovor, pomažu mi da se na nekom višem nivou povežem sa tim osobama i samim tim dobijem želju da zabeležim njihovu lepotu onako kako sam ih ja doživeo. Svaka žena u sebi nosi određenu lepotu, daleko mi je bitnije da nađem zajednički jezik i oslobodim modele maski koje nose sa sobom. Oni modeli koji nemaju predrasude, imaju sigurnost u sebe i uspevaju da kupe moju pažnju, sa takvim modelima nastavljam da sarađujem i više godina.
Da li postoji fotografija koja zauzima posebno mesto u tvom opusu?
Mnogi ozbiljni fotografi posvete svoju fotografsku karijeru jednom pravcu u fotografiji i posvete se toj tematici na različite načine celog života - na taj način dostižu savršenstvo baš u tom segmentu. Ima među nama i autora koji žele više. Moja hiperproduktivnost omogućila mi je da se oprobam u više različitih pravaca. Počeo sam sa modnom fotografijom, ubrzo sam se oprobao i u Lajf-fotografiji gde beležim život običnih ljudi, a najčešće život male romske dece. Najveći izazov i najviše pažnje, zapravo, posvećujem Fine Art Nude ili Akt-fotografiji. U prevodu, to su fotografije sa nagim ljudskim telima. Po uzoru na stare grčke vajare, fotografi su inspirisani savršenstvom ljudskog tela, na samim počecima nastanka fotografije kao fenomena, još od 1839. godine.
Pored oslobađanja uma kod svojih modela želim da odem korak dalje i uklonim i ostale artifakte iza kojih se ljudi obično kriju. Nastojim da pobegnem od erotike i prikažem na svojim fotografijama lepotu, savršenstvo, gracioznost, ženstvenost ili, pak, ispričam neko svoje razmišljanje. Akt se smatra možda i najtežim pravcem u fotografiji.
Koja su mesta i događaji koje si fotografisao ostavila najveći utisak na tebe?
Lajf-fotografija (Život običnih ljudi) zahteva veliku pažnju ali i odgovornost. Fotografi koji se bave ovom tematikom vrlo često zalaze duboko u živote pojedinih ljudi, a vrlo često i samih porodica ili grupacija ljudi. Sloboda kao fenomen retkost je kod današnjeg čoveka, ostala je da živi jedino kod bezbrižne male dece koja još uvek ne shvataju težinu života. To me je podstaklo da njihovu radost i slobodu zabeležim tamo gde je najizraženija, a to je kod Roma. Moja želja da uhvatim tu slobodu približila me je mnogim romskim porodicama. Vrlo često sam bio njihov gost, pričao, provodio vreme sa njima i gostovao na njihovim slavama, a sve sa ciljem da ih što bolje upoznam i uđem u suštinu njihovog života i to zabeležim na svojim fotografijama.
Na tvojim policama nalazi se 159 medalja iz 17 različitih zemalja, koju smatraš svojim najvećim uspehom?
Japan je zemlja iz koje dolazi večina poznatih foto-aparata, a samim tim i zemlja sa velikom fotografskom tradicijom. Međunarodni salon koji se u Japanu održava od 1920-ih, u organizaciji tri Ujedinjene Fotografske Asocijacije, ove godine održava se po 76. put. Prosle godine na 75. salonu osvojio sam pohvalu u vidu prelepe plakete za fotografiju Help.
Učestvovao si na preko 200 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, i imaš dve samostalne izložbe iza sebe. Koje su bile najznačajnije za tvoje stvaralaštvo?
Od kolektivnih izložbi najznačajnija je bila u Lincu (Austrija) gde sam osvojio zlatnu medalju. Na gala otvaranju je prisustvovalo preko 600 zvanica i moglo se ući samo sa pozivnicom i u klasičnom odelu. Otvaranje je ispratilo četiri kamere i sve to uz puno pikantne hrane i dobrog vina. Slavljenje fotografije u pravom smislu te reči.
Jako bitan trenutak u mojoj karijeri je bio poziv 2013. godine koji je došao od strane Vladimira Jovanovskog, u to vreme predsednika Foto Kluba Kozjak iz Kumanova, da izlažem u gradskoj galeriji. Za mladog autora to je velika stvar, da neko prepozna vaš rad, kvalitet u njemu i pozove vas da vam organizuje izložbu, iako vas zapravo i ne poznaje, zna vas preko vaših fotografija.
Ti si neko ko je uspeo da ostvari veliki uspeh i pronađe svoje mesto u svetu umetnosti, iako živi u maloj sredini. Koja je tvoja poruka mladim ljudima koji žele da se bave umetnošću u Srbiji?
Ako osećate da vam nešto nedostaje, da niste potpuni, a to pronađete u bilo kom obliku umetnosti, pritom ne očekujete da vam se to finansijski isplati, već sama želja da se izrazite vas vodi dalje, čvrsto se uhvatite za svoja maštarenja i ne dozvolite da vas kritike neostvarenih ljudi sputaju. Život umetnika je težak i prepun predrasuda, sujete, ali uz istrajnost i uprnost u nekom trenutku vaše stvaralastvo će biti priznato. Ne odustajte i budite čovek pre svega. Verujte u sebe!
Na Internacionalnom festivalu reportažne fotografije (Interfer, Zlatna Nika) Bojan osvaja 3. nagradu za seriju dokumentarnih fotografija pod nazivom Poplave u Paraćinu. Bojanove fotografije poplavljenog Paraćina objavljene su u prestižnom časopisu Srbija-Nacionalna revija, kao i na samoj naslovnoj stranici 43. broja 2014. godine.
Foto: Bojan Petrović
Jovana Milutinović
Pročitajte i:
Aleksandra P: Dopisnica sa sunčane strane ulice
Kristina K: Treća na svetu iz poznavanja kineskog
Stolar Mile: Čovek dobrog srca koji inspiriše
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
