Мале ствари за један ВЕЛИКИ дан

И дуго сам се држала правила које сам сама себи наметнула. А онда је почео ТАЈ дан.

Брзо сам обукла удобну одећу коју нисам носила дуго времена не размисљајући о томе да ли је прикладна за посао, пребацила сасвим другачију музику од оне уобичајене плејлисте која се врти сваког дана на путу до посла. Тада сам осетила жељу да све променим, бар на тај један дан. Тог јутра сам кренула заобилазним улицама. И открила сам другачији ваздух улица које сам упорно сваког дана прескакала јер нису биле на том једном истом путу који сваког дана препешачим. Мирис тек испеченог хлеба, љубазни осмех човека који продаје вруће буреке и прелепе баште малих кућа које су одисале топлином изазвале су у мени осећај припадања управо том асфалту који је открио да јутро може почети другачије.

Након посла одлазим до омиљеног кафића и понудим се да сама себи спремим кафу и оперем чаше уместо људи који то сваког дана ураде за мене.

Следећи корак је узимање телефона у руке и листање именика, детаљно, број по број, име по име. Тек тада сам постала свесна колико је ту бројева људи које сам упознала на неким путовањима, прославама, догађајима или са којима сам причала некада, студирала, седела у клупи или смо неку другу велику муку делили. Позовем неколико њих или пошаљем поруке. Осећај је непорцењив када вам тај неко саопшти шта му се све у животу догађало док нисте били у контакту или вас је време приморало на тако нешто.

Онда сам отворила ону чувену фиоку коју сви имамо. То вам је она фиока у коју гурате све што вам се нађе при руци онда када тражите оно што вам је потребно. Поломљене наочаре, неки стари записани број, касете, дискови са посветама, лакови, иконице. Онда и ону фиоку са сликама, привесцима, порукицама и старим денвницима . Када вам је најгоре, лепа сећања могу да изазову нека помешана осећања давног задовољства или можда разочарања које ће вам у овом времену бити симпатично. Тако изнова са неким у мислима поразговарам, одговорим себи на нека давно постављена питања и насмејем се од срца.

Ближи се крај мог другачијег дана. Налазим своју пиџаму коју сам носила када сам била средњошколка, навлачим је и тонем у сан размишљајући како ћу да променим наредни дан.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti