Male stvari za jedan VELIKI dan

I dugo sam se držala pravila koje sam sama sebi nametnula. A onda je počeo TAJ dan.

Brzo sam obukla udobnu odeću koju nisam nosila dugo vremena ne razmisljajući o tome da li je prikladna za posao, prebacila sasvim drugačiju muziku od one uobičajene plejliste koja se vrti svakog dana na putu do posla. Tada sam osetila želju da sve promenim, bar na taj jedan dan. Tog jutra sam krenula zaobilaznim ulicama. I otkrila sam drugačiji vazduh ulica koje sam uporno svakog dana preskakala jer nisu bile na tom jednom istom putu koji svakog dana prepešačim. Miris tek ispečenog hleba, ljubazni osmeh čoveka koji prodaje vruće bureke i prelepe bašte malih kuća koje su odisale toplinom izazvale su u meni osećaj pripadanja upravo tom asfaltu koji je otkrio da jutro može početi drugačije.

Nakon posla odlazim do omiljenog kafića i ponudim se da sama sebi spremim kafu i operem čaše umesto ljudi koji to svakog dana urade za mene.

Sledeći korak je uzimanje telefona u ruke i listanje imenika, detaljno, broj po broj, ime po ime. Tek tada sam postala svesna koliko je tu brojeva ljudi koje sam upoznala na nekim putovanjima, proslavama, događajima ili sa kojima sam pričala nekada, studirala, sedela u klupi ili smo neku drugu veliku muku delili. Pozovem nekoliko njih ili pošaljem poruke. Osećaj je neporcenjiv kada vam taj neko saopšti šta mu se sve u životu događalo dok niste bili u kontaktu ili vas je vreme primoralo na tako nešto.

Onda sam otvorila onu čuvenu fioku koju svi imamo. To vam je ona fioka u koju gurate sve što vam se nađe pri ruci onda kada tražite ono što vam je potrebno. Polomljene naočare, neki stari zapisani broj, kasete, diskovi sa posvetama, lakovi, ikonice. Onda i onu fioku sa slikama, privescima, porukicama i starim denvnicima . Kada vam je najgore, lepa sećanja mogu da izazovu neka pomešana osećanja davnog zadovoljstva ili možda razočaranja koje će vam u ovom vremenu biti simpatično. Tako iznova sa nekim u mislima porazgovaram, odgovorim sebi na neka davno postavljena pitanja i nasmejem se od srca.

Bliži se kraj mog drugačijeg dana. Nalazim svoju pidžamu koju sam nosila kada sam bila srednjoškolka, navlačim je i tonem u san razmišljajući kako ću da promenim naredni dan.

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti