Према новим истраживањима, чак и предшколци знају златно правило. Прочитајте о чему се ради.
ФОТО: Wikimedia Commons
Превео: Зоран Грујић
Када угледају да лутке краду једна од друге, трогодишњаци желе да врате украдене предмете њиховим власницима и делују готово подједнако забринути, било да је лутка украла нешто од њих лицно, или да је украла од друге лутке, открили су истраживачи.
„Деца још од малих ногу имају, какво такво, поимање правде, у смислу да ће се опходити према осталима онако како прижељкују да се према њима остали опходе”, изјавио је коаутор истраживања Кит Дженсен (Кеитх Јенсен), психолог са универзитета Манчестер у Енглеској.
Према истраживању, малишани, за разлику од одраслих, не делују вољни да казне починиоца. Уместо тога, драже им је да утеше жртву вративши јој украдене или изгубљене предмете.
Брзо и лако учење
Истраживања показују да се још од малих ногу бебе упуштају у замршене друштвене интеракције. Чак и осмомесечне бебе желе да виде починиоце кажњене и одузеће посластицу неваљалим луткама које су претходно виделе да вичу на другу лутку, наводи се у студији из 2011. објављеној у Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенце. Истраживање из 2013 објављено у Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б открива да бебе, старости до 19 месеци, могу да погоде шта други људи мисле. Такође, и осећај за поштење се јавља прилично рано. Када се расподељују слаткиши, многа деца би радије бацила посластицу вишка у ђубре, него што би је неправедно поделила, истиче Дженсен.
Да би боље разумелии дечију правду, Дженсен и његове колеге су извршили експеримент у коме трогодишњаци гледају две од четири луткарске представе.
У једном сценарију, лутка украде предмет од друге лутке или детета. У другом сценарију, једна неправедна лутка узме играчку или колач од детета или од друге лутке и даје неком другом. У трећем сценарију, главна лутка узима играчку или награду од неког, али је не да ником другом, већ је задржава. У последњем сценарију, лутка пита другу лутку, или дете, да поново расподели ствари. Као одговор на те губитке, жртва – уплакана, незадовољна лутка, понаша се узрујано, рекао је Дженсен.
Након свега тога, клинци имају опцију да повуку уже скривено испод позорнице и да на тај начин склоне колаче и играчке у „пећину”, што би значило да их нико неће добити.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://имагебасе.нет/вар/албумс/Пеопле/пеопле-бабy.јпг" />
ФОТО: Imagebase
Ресторативна Правда
Деца би повукла конопац, било да су она сама покрадена или да је у питању друга лутка, што наговештава да предшколци нису правили превелику разлику између себе и осталих, наводе истраживачи.
А када су деца била суочена са истом том неправдом, али при том имали могућност да исправе недело,тако што би вратили украдени предмет његовом власнику користећи се другим ужетом, малишани су углавном бирали да врате предмет, без опције да искористе „пећину”, истиче се у истраживању које је објављено 18. јуна у Цуррент Биологy.
„Трогодишњаци нису желели да казне, већ да помогну колико год то могу”, изјавио је Дженсен. „Ако би једино што могу било да казне лопова, заплакали би”.
Установљено је да деца у овом узрасту имају урођен смисао за ресторативну правду, која баца акценат на попрваку штете настале услед прекршаја. Ово се разликује од казнене правде у којој се починилац кажњава у складу са прекршајем. Клинце, изгледа, покреће емпатија и стрес који други осећају, пре него да је у питању стандардни појам приказивања доборг и лошег, као што су изјаве типа „красти је лоше” и слично, рекао је Дженсен.
Док су нека истраживања показала да малишани имају осећај за правду, концепт самог истраживања је био такав да нису могла јасно да разграниче да ли су деца била више усредсређена на жртвин бол или на сам прекршај поциниоца, изјавила је Кетрин Мекалиф (Катхерине МцАулиффе), психолог са Јејла. Њен став је да ново истраживање јасно показује шта је малишанима заиста битно.
„Они помно прате шта се десило жртви, и желе да буду сигурни да су ок на крају”, изјавила је Мекалиф за Ливе Сциенце.
Ипак, оно што не иде баш у прилог истраживању је то да када су малишани били у прилици да врате предмет, они су га одузимали лопову – што значи да су истовремено казнили починиоца као и да су бринули о жртвиним потребама.
„Дакле, мислим да је можда конкретнији тест праве ресторативне правде да починилац задржи предмет, а да дете има прилику да врати предмет жртви”, додала је Мекалиф.
ИЗВОР: Live Science
Зоран је страствени борац за истину.
***
Прочитајте и:
Jezik koji govoriš menja tvoj pogled na svet
Na koji način mogu da savladam stres pred ispit?
Kako da adekvatno napravim plan učenja?
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
