Prevela: Gordana Arsenić
FOTO: Google
10. Alergije kao prevencije raka
Alergije uzrokovane spoljašnjim faktorima, poput polenske groznice, među najgorim su alergijama koje osoba može da iskusi. Dok hrana koja izaziva alergiju može da se izbegava i izloženost hemikalijama može da se smanji, izbegavanje trave, prašine, polena i buđi može biti neizmerno teško. Međutim, naučna istraživanja ukazuju da možda postoji dobra strana ove pošasti proleća i leta. Izloženost respiratornim alergenima izgleda da je povezana sa imunim sistemom na takav način da alergijska oboljenja ublažavaju rizik od raka. Preliminarno istraživanje sugeriše statistički značajno manji broj obolelih od među ispitanicima koji pate od polenske alergije.
9. Sifilis: PPI
Seksualno prenosive infekcije (SPI) pošasti su modernog društva i vode poreklo u manama u obrazovanju i ponašanju. Sifilis je bolest koja unakazi telo, a na kraju može imati fatalan ishod ukoliko se ne leči i često je označena kao glavni primer problea SPI. Veruje se da vodi poreklo od drevne ljudske devijantnosti sa životinjama i široko je smatran polno prenosivom bolešću. Međutim , bolest se često prenosi samo ljubljenjem, kao poljupcima prenosiva infekcija (PPI). Infekcija bakterijom spiroheta manifestuje se u vidu oralnih rana, pa čak i čireva na rukama i licu. Prva manifestacija infektivne faze je tvrdi šankr u ustima. Ako pacijen poljubi nekog, osoba se u određenim slučajevima može zaraziti bolešću.
8. Čulo i sinestezija
Ljudi često smatraju da postoji šesto čulo. Međutim , ljudi poseduju mnogo više od pet čula. Vid je zapravo kombinacija osećaja za svetlo i boje, dok postoje dokazi da ljudi poseduju ptičju sposobnost da detektuju magnetna polja. Raznolikost ljudskog senzornog iskustva postaje još komplikovanija u poremećaju znanom kao sinestezija, gde se zvuci mogu povezati sa određenim bojama ili se bojama pripisuju opisi slova. Ljudska čula su iznenađujuće subjektivna i mogu biti veoma zbunjujuća, jer mozak interpretira sirove podatke sakupljene kroz mnoge senzorne sisteme tela.
7. Alergični na rad – bukvalno
Optuživanje nekog da je „alergičan na rad“ često je korišćen metod podsticanja industrije. Ali za one sa vežbama izazvanim anafilaksisom alergija na rad nije šala. Zapravo, to može biti onesposobljavajuće i u najgorem slučaju opasno po život. Oni koji pate od ovog planu nakon vežbi, što je često u vezi sa teškom hranom. Tačan mehanizam reakcije je nepoznat, ali povezano alergijsko stanje Cholinergic Urticaria pokreće izloženost toploti. Postoji mišljenje da stres i promene u metabolizmu povezane sa vežbama omogućuju anafilastičkim reakcijama da se pojave. Bez lečenja, komplikacije mogu da dovedu do potencijalno fatalnog šoka.
6. Različite oči i grudi
Ljudi, kao i mnoge životinje, pokazuju zapanjujući stepen simetrije delova tela. Iznenađujuće, mali broj ljudi rođen je sa Heterochromia Iridum stanjem, odnosno sa očima različite boje. Jedno oko može biti plavo, a drugo smeđe ili boje lešnika. Ovo odstupanje može da potiče od genetske mutacije, kombinacije različitih ćelija. Iako je većina ljudi sa ovim stanjem rođena tako, poznati su retki slučajevi kada je ono izazvanno lekovima. Češće odstupanje je u veličini grudi. Žene često imaju neznatno veću levu dojku. Isto to može da bude slučaj i kod muškaraca, usled odumrlog tkiva.
5. Herpes, keratitis, slepilo
U razvijenim zemljama do 60 odsto populacije ima Herpes Simplex virus, odogovoran za ozlede kože eufemistički nazvane „hladni čirevi“. Dok mnogi ovo virusno oboljenje vide samo kao nešto neprivlačno, hladni čirevi su zapravo potencijalno opasni i rangirani su kao vodeći uzrok slepila širom sveta. Herpes Simplex se javlja u facijalnim nervima i izlazi u kožu izazivajući lezije tokom aktivne faze. Međutim , virus se takođe može nastaniti i u očnim i nervima trigeminusa. Tokom aktivne faze, zarazni herpes može napraviti lezije na rožnjači oka. Komplikacije mogu dovesti do slepila, kroz keratozu i kasnije ožiljke, ili čak nekrozu očnog tkiva.
4. Transplantacije ćelija memorije
Tradicionalni zapadanjačni modeli psihologije imaju tendenciju da vide mozak kao centar inteligencije, gde su formirane misli i sačuvana sećanja. Međutim, tvrdnje mnogih kojima je transplantovan neki organ da su uočili promene u svojoj ličnosti zaineresovale su neke istraživače koji veruju da sećanja i misli, za koje smatraju da nisu njihove, vode poreklo od ćelija memorije. Javili su se slučajevi gde se promenila želja za određenom hranom, pa i seksualna orijentacija, a u jednom posebno jezivom slučaju primalac srca od žrtve ubistva odveo je policiju do ubice. Nepoznato je da li ove promene mogu biti čisto stresom izazvane ili je nešto misterioznije u pitanju.
3. Optička inverzija
Kad pogledamo svet oko nas, moramo se setiti da stvari nisu uvek onakve kakvim nam se čine. Kad pogledamo u jedan objekat, slika koju primimo na mrežnjači je zapravo obrnuta. Naše oči sve vide naopačke, ali, neverovatno, naš mozak to kompenzuje, dopuštajući nam da vidimo svet kakav jeste. Ta sposobnost mozga predstavlja jeziv uvid u mogućnosti potencijalne manipulacije. U brojnim eksperimentima, volonteri su nosili sočiva da bi obrnuli svet naopačke. Ovo je uzrokovao to da je mozak prestao da kompenzuje inverzije na mrežnjači ne bi li oni videli kako treba. Kada su sočiva uklonjena, videli su naopačke još neko vreme.
2. Ekstra rebro
Ljudi normalno imaju 24 simetrična rebra, koja služe da štite unutrašnje organe, ali jedna od 500 osoba poseduje rebro više, koje se pruža od vrata do ramena. Vratno rebro, ili u još manje slučajeva, dodatni par rebara, ometa dotok krvi u ruke, uzrokujući smanjenje pulsa kada se ruka pomera u određenim pravcima. Veruje se da je zakržljalo rebro povezano sa genima koji suzbijaju rizik od raka, ali priroda ovog efekta je nepoznata. U nekim slučajevima komplikacije uključuju utrnulost, peckanje, hladne ruke i druge uznemirujuće pojave na ruci. Ova rebra su korisna kod drugih sisara, ali ne i kod ljudi.
1. Rođeni sa zubima
Bebe nisu razvijene kao mladunci drugih sisara, poput kopira, koji su sposobni da hodaju čim se rode. Zubi kod ljudi obično počnu da rastu posle šest meseci, ali jedna od 2000 beba rođena je sa neonatalnim zubima. Novorođenčad sa zubima je često savršeno zdrava, s obzirom na to da takvo stanje ne mora biti povezano sa štetnim genetskim mutacijama. Gubitak zuba može da dovede do opasnosti od gušenja i poznato je da mogu da nanesu prilično bolne ujede prilikom hranjenja odojčeta. Obično se pojave jedan ili dva zuba u slučajevima neonatalnog nicanja zuba.
IZVOR: Listverse Autor: Mike Williams
_thumb1.jpg)
