Млада глумица анђеоског лица и нежног срца, осваја публику која посећује Позориште на Теразијама. Свакодневно се посвећује разним активностима, културно уздиже себе и своју публику. У античко време позориште је било место на ком публика доживљава катарзу. Данас се зна – публика не може доживети ништа што није доживео и сам глумац. Каже да се емотивно уживљава у своје улоге. Страствена је – тако типично за глумце. Па ипак, она је пре свега крајње скромна. Многима је остварење сна синоним за похлепу, а она је доказ да ка томе ипак води само искрена и велика љубав.
Када си почела да сањаш о улози на великим позорницама?
Када сам била мала дружила сам се највише са својим луткама којима сам певала и рецитовала, ваљда зато што су ме једине стрпљиво слушале. Међутим, била сам изузетно стидљива и тиха, тако да мојим родитељима није било ни на крај памети да ћу се бавити овим послом.
Када и како је глума постала твој животни позив?
После треће године гимназије, са 17 година, положила сам пријемни испит на Академији лепих уметности и на трећој години студија добила прву улогу у Позоришту на Теразијама.
Ко ти је био највећа подршка када си наилазила на проблеме док си корачала ка успеху?
Највећа подршка ми је породица. Родитељи и старија сестра. Иначе, у слободно време радим у породичној радионици која производи народне ношње и опанке, тако да сам често са породицом и што је битно, имамо доста времена за разговор.
Које је твоје најлепше искуство на сцени?
Све што сам до сада радила ме је чинило и даље ме чини јако срећном, јер су представе у којима играм успешне и посећене. Али најлепше искуство су премијере, јер доносе највише узбуђења и суза радосница.
Док си радила са великим именима наше глумачке сцене, шта си од њих научила и колико ти је то помогло у развоју каријере?
Имам ту срећу да сарађујем са једном од наших најбољих глумица, која је недавно добила награду ,,Занка Стокић” , Љиљаном Стјепановић. Она ми је била велика подршка на првој представи на великој сцени. Гледајући и слусајући њу, доста сам научила.
Имамо прилику да те гледамо у Позоришту на Теразијама. Реци нам нешто више о представама у којима играш?
У музичкој драми ,,Грк Зорба” у резији Михајла Вукобратовића играм једну несрећну девојку Елену која пати због неузвраћене љубави. У мјузиклу ,,Главо луда” у режији Николе Булатовића играм Луси, размажену Енглескињу или даму из Лондона. Представе су жанровски различите, што ми прија, јер сам за кратко време успела да се опробам у мјузиклу и у музичкој драми.
Недавно је изашао спот за песму ,,Зауставите јануар", Жељка Самарџића. Ти си главни лик. Да ли би нам објаснила позадину приче?
Спот за песму ,,Зауставите јануар” се десио изненада. Позвали су ме људи са којима до сада нисам радила и јако сам поносна на тај спот, првенствено начин на који је редитељ Владимир Марковић Лоонеy видео и представио ту песму.
Шта би издвојила као добре, а шта као лоше стране глумачког живота?
Лоших страна има у сваком послу, али ја бих издвојила само лепо, најлепше је што радим оно што волим.
Какве планове имаш у будућности?
Планова и жеља никада доста, за сад вребам прву прилку да отпутујем негде.
Омиљени цитат, књига и представа?
Цитат: ,,Нема мудрости без макар мало лудости.” Алексиса Зорбе (Грк Зорба, Казанцакис), књига Авантуре неваљале девојцице (Марио Варгас Љоса) , представа Лет изнад кукавичјег гнезда, у Београдском драмском позористу и Зона Замфирова у Позоришту на Теразијама.
Шта би поручила младим људима који имају велике снове о успеху?
Можда је рано да саветујем, али могу пренети оно што је мени помогло, а то је упорност и рад. Радити на себи значи учити, али исто тако прочитати књигу и одгледати филм. Требало би мало мање да пратимо реалитy програме и да се окренемо себи.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.