Марко Мак Пантелић је наш познати глумац који је дипломирао на основним и мастер академским студијама катедре за глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Он има 26 година, а са 23 године је почео да ради за Српску Научну Телевизију као аутор едукативне емисије за децу „Панта пита".

Autor: Ana Kotur
ФОТО: Youtube
Током интервјуа, Мак нам указује да су Пантине истраживачке авантуре широко прихваћене и да влада велико интересовање публике. Сву личну захвалност упутио би деци, најискренијој публици, која му пружају прилику да осети њихову неизмерну подршку.
Марко Пантелић је током интервјуа за iSerbia рекао један добар савет, а то је: Успех дође када искрено приступимо себи и радимо на сопственим пропустима, „кваровима", слабостима и тиме их ојачамо како бисмо их узели у обзир и почели да их користимо као своју нову снагу. А сада . . .
Како је настао концепт за твоју ауторску емисију „Панта пита“?
Концепт за ауторску емисију посвећену најмлађима, у самосталној продукцији Српске научне телевизије, настао је пре неколико година, у уском кругу блиских дугогодишњих сарадника који су иницирали и основали саму televiziju. Заједно са програмским концептом и идејним решењима на челу са Живојином Петровићем, млади професионалци филмске и телевизијске продукције, Јаков Петровић и Андрија Сударски, испитивали су бројне опције и креативна решења на тему едукативног програма за децу предшколског узраста. Тај програм, испоставиће се, својом садржајима, оригиналношћу и аутентичношћу биће једнако занимљив и одраслима. Препознао сам велики потенцијал и личну одговорност да заједничким снагама то урадимо на најбољи могући начин у том тренутку, те сам данас јако поносан на свој ауторски допринос и радо се сећам раздраганог и радозналог „Панте".
Многи би алудирали на то да је име емисије настало по твом презимену, јер подсећа на њега. Како је, заправо, настало име емисије?
Име серијала „Panta pita" је интерна кованица, или шаљива досетка директних аутора и сарадника на пројекту. Може се тумачити и као актуелизовање мог приватног надимка - Панта, у форми изреке која је широко позната на нашим просторима. Још када знамо да је сам концепт сваке епизоде одговарање на „најтежа, а најлакша" питања на Свету, „Панта пита" се једноставно наметнуло.
Како долазиш на идеју која ће то најтежа, а ипак најлакша питања бити тема твојих емисија?
Много пута се дешава да се кроз свакодневне активности сусрећемо управо са апсурдом једноставног, логичног и лаког. Елементарне препреке, или проблеми нам се чине очигледни и једноставни, а онда закочимо у неком моменту, па почнемо да се питамо где грешимо. Наше реакције на различите појаве и феномене из околине су обично „нормалне", природне, инстинктивне, или интуитивне, на крају крајева нама самима су логичне, а ипак много пута правимо грешке, чак их и понављамо. Нисмо се довољно посветили, нисмо одвојили времена да промислимо и припремимо се, нисмо имали контакт са нечим што смо подразумевали као једноставно и лако, али ипак неретко схватимо да смо пропустили градиво и да нисмо баш савршени, него више горди.
С тога, питања и теме које Панта истражује са малим паметњацима и паметњаковицама развијају моћ апстрактног мишљења и запажања, са покрићем њима разумљиве научне аргументације. То су сва она искрена питања, пуна хуманости и саосећања, на која „велики" немају одговор, било да су то родитељи, баке и деке, или старије сестре и браћа. Нека од питања су, на пример:
Да ли дрво спава?
Зашто ветар дува?
Зашто је небо плаво?
Како авиони лете?
Да ли биљке осечају бол?
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с22.постимг.орг/хфефyфусх/ана_интервју_два.јпг" />
ФОТО: Приватна архива
Да ли постоји нека емисија коју често хвале и коју емисију би ти издвојио по реакцијама публике као најзанимљивију до сада?
Немам евиденцију која је то епизода најгледанија. Било је доста шаљивих коментара управо на тему неочекивано лаких питања, а да су чак и моји познаници, који су имали прилику са својим клинцима да прате серијал на телевизији, остајали затечени. Чак су и сами први пут обратили пажњу или помислили на нешто што им је целог живота промицало.
Изненађен сам био када ме је друг из гимназије звао после неколико месеци и рекао ми: „Панто, друже, знаш да те ја никад не бих цимао за глупости. Немој погрешно да ме схватиш, али гледао сам неку твоју емисију за децу на ТВ-у и чујем како се Месец види дању. Је л то неки фазон или шта? Ти знаш да сам ја сигуран да ти не би причао јавно такве будалаштине".
Након тога смо се слатко исмејали, препоручио сам му да погледа целу епизоду преко интернета на каналу Српске научне телевизије и да обрати пажњу понекад и слободно се загледа у небо преко дана тражећи Месец. Обећао сам му да ће му се жеља да га, заправо, тамо и види врло брзо испунити. Недуго за тим његов фејсбук профил је добио и један нови албум, са сликама Месеца на ведром поподневном небу. Онда је тек било урнебесно.
Колико мислиш да је важно да се на телевизији приказују едукативне емисије бар у дневним терминима када деца гледају?
Изузетне реакције, широка прихваћеност, примењивост и велико интересовање публике за Пантине истраживачке авантуре су нам свима понос и велика част. Удружени око конкретне идеје, неоптерећени оскудним средствима и нужно комерцијалним материјализовањем својих замисли, успели смо да изгурамо сјајан мали пројекат. У време када образовни програм нестаје преко ноћи, када се целе редакције посвећене најмлађима гасе услед материјалне неодрживости и када нас преплављују садржаји присутни у свим медијима који фатално оштећују свест наших најмлађих, ми се нисмо предали и личним примером смо показали да ипак може да постоји алтернатива.
На жалост, у овако тешким друштвеним околностима образовање и едукација, као и логични и једноставни одговори на основна питања и оправдане недоумице, постали су алтернатива, или чак луксуз.
Колико те рад са децом чини испуњеним и да ли би управо њима упутио највећу захвалност када је у питању пружање подршке?
Поред неколико улога остварених у београдским позориштима, на телевизији и филму, највише се радујем када радим за децу, или са децом. Када вас та најискренија публика и најбистрији ђаци на Свету, широм отворених очију и уста запањено посматрају и не пропуштајући ниједан детаљ, ниједан ваш покрет, упијају све лепо што сте смислили и спремили за њих, онда сте сигурни да сте на правом месту и да сте пронашли своју сврху. Никакав материјални стимуланс не може да замени сатисфакцију коју доноси одобравање, одушевљење и поверење коју поклањају они којима је наша пажња и брига неопходна. Сву личну захвалност упућујем искључиво њима, деци која су ми пружила прилику да осетим њихову подршку и захвалност.
Дипломирао си на ФДУ у класи Гордане Марић за коју је познато да годинама с њене класе излазе млади успешни глумци. Каква су твоја искуства током студирања?
Сви професори на ФДУ су врхунски стручњаци у својим областима, а сам програм и образовни процеси су врло стриктно темпирани. Нема ту много простора за опуштање, зна се зашто смо сви ту и колика је одговорност како појединаца тако и колектива. Предмети су подељени у стручне и теоријске, са акцентом на праксу тј. извођачке способности. Само телом и покретом се баве четири стручна предмета, техником гласа и говором два, а сва ова сазнања и искуства на главном предмету - глуми, добијају свој репродуктивни и ауторски смисао.
Оцене су, углавном, показатељи тренутног психофизичког стања у ком се студент налази. Оне студентима помажу да се идентификују, без обзира на то какве су, увек служе као мотив више, како бисмо сами пред себе пројектовали нова очекивања и да побеђујемо своје објективне слабости и недостатке. Такав пут трагања за сопственим идентитетом је осуђен на неуспехе, јер смо ми сви ипак људска бића и нисмо склони суочавању са собом. Сви дубоко у себи знамо да ћемо открити ону слабу тачку и то нас боли, зато одустајемо и лакше нам је да се самозаваравамо.
Успех дође када искрено приступимо себи и радимо на сопственим пропустима, „кваровима", слабостима и тиме их ојачамо како бисмо их узели у обзир и почели да их користимо као своју нову снагу. У том процесу, колеге - како са класе, тако и остали са других смерова, неопходни су једни другима за остваривање креативних замисли. Несугласице су неизбежне, али су тимски дух, одговорност и поштовање изнад свега. Тако се постаје професионалац.
Што се ангажмана тиче, већ сам споменуо да ми је највећа част и инспирација рад са децом и за децу. Управо тако је и почела моја професионална каријера, дечијом представом Миодрага Станисављевића „Царев заточник" у режији Милана Караџића, у позоришту Бошко Буха. Тада сам био на трећој години факултета.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/xо6вак3вл/ана_интервју.јпг" />
ФОТО: Приватна архива
После је све ишло својим природним током. Ево, управо се репризира, сада већ култна, серија „На путу за Монтевидео". Ту играм улогу Руса - Кирила Иванова, која ме јако радује због дивних успомена са снимања и сјајне сарадње са колегама Евгенијем Рахмањком, Лавом Гершманом, Теодором Ристовски, Данином Јефтић, Тамаром Драгичевић, Аљошом Вучковићем и, наравно, са неизоставним Драганом Бјелогрлићем који је својим индикацијама, предлозима и енергијом подигао целу ствар на највиши могући ниво.
С обзиром на то да си завршио и мастер академске студије, какви су твоји планови за будућност?
У плану ми је, искључиво, креативни напредак, нови ауторски подухвати из различитих области драмских уметности, да ефикасно приведем крају хуманитарну иницијативу Километар косе, коју радим са драгом Тамаром Којић и која је обележила годину за нама, да останем будан и активно укључен у решавање проблема на које могу да утичем, да упознајем нове људе широм Света који су слично ангажовани и да заједно стварамо дивне околности које желимо да делимо са будућим генерацијама.
Ана, дружељубива и радознала студенткиња; воли да пише, води интервјуе, истражује и похађа разне едукативне курсеве.
Прочитајте и:
Njene zvezdane oči bore se poezijom!
Scott Weiland: Neprilagođena rok zvezda
Ognjen Karadžić: Tri jezika starosti
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима, твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
