Autor: Marija Dimić
Апатија нам је давно постала део личности. Такво стање представља нам квалитетно објашњење за све безвољне активности. Истина је налазимо се на самој литици за све ентузијасте и оне жељне промена. Амбиције не можемо преузети са интернета како смо навикли, али има оних који су изгуглали себе и ту их пронашли.
Музиком се представља својеврсна неискривљена форма стварности и тренутка у коме смо, да је другачије, сматрам, прерасла би у фикцију. Марко Марјановић је музичар из Ниша. Овај млади гитариста рођен је и живи са хендикепом на левој руци, али га то не спречава да већ годинама свира гитару чиме показује да је све оствариво. Континуираним радом успео је да овлада гитаром, а амбиције су га одвеле и до шоу програма Ја имам таленат. Тоновима он обликује своје мисли и осећања. У остатку интервјуа сазнаћете како изгледа живот изван апатије, како је овладао гитаром упркос свим потешкоћама, али и све о учешћу у популарном шоу програму, а на ovom linku можете чути једну од његових песама.
Шта за тебе представља музика и како си одлучио да тиме кренеш озбиљније да се бавиш?
Из прва било је то само бекство. Имаш гитару, празну собу и ништа ти друго није потребно. Могао сам да свирам сатима и сатима и да се не осећам усамљено. То је било углавном довољно. А онда су се ствари промениле. Нешто што је раније изгледало као неизводљиво постало је реалност, свирање пред људима, свирке и сви ти наступи. Али одлука да се озбиљно бавим дефинитивно је проистекла из мог пријатељства са Богданом и његовим коментарима да ја могу да постигнем нешто са мојом музиком.
Кажу да је таленат најбитнији, али да је континуирани рад неизбежан, да ли је било тешко овладати гитаром?
Било је јако тешко, одустао сам чак у једном тренутку. На самом почетку свирао сам десну гитару левом руком што је било прилично тешко, уз то што сам овако рођен. И како нисам успевао ни најосновније ствари да савладам одустао сам на кратко. Онда ми је ујка поклонио и његову електричну гитару што ми је пружило додатну вољу да се ипак изборим са свим тим и научим да свирам. Две године након тога научио сам да свирам и леву гитару тако да сада за мене не представља проблем на којој се страни жице налазе на гитари.
Задатак уметника је да његово дело одговара масама, какве су песме који ти ствараш?
Искрено покушавам да створим нешто другачије, модерно и свеже. Овим песмама на којима сада радим и снимам у својој соби не покушавам да угодим масама, знаш ово за мене није шоубизнис, не доноси ми новац и ствари које иду уз то, покушавам да остварим нешто више од тога. Не можеш да лажеш људе, они то осете, умеју да препознају шта није искрено у твојој музици. Тако да не заваравам ни себе ни друге веселим песмама. Песме на којима сада радим нису баш најсрећније, за разлику од оних које сам писао док сам био са "Чешљевима".
<�имг срц="хттпс://фбцдн-спхотос-д-а.акамаихд.нет/хпхотос-ак-асх3/538449_3099410851758_1714325142_н.јпг" />
Учествовао си у шоу програму „Ја имам таленат“, који су мотиви за твоје пријављивање?
У том тренутку везе и новац. Снимао сам албум са бендом "Тхе Цомбс" и желео сам да имамо снимак из неког од бољих студија у Нишу. И некако сам се надао да ће наступ у шоуу да промени нешто, да упознам људе који су важни за свет музике у овом региону и да ћу да дођем до тих корисних контаката. Али то се, ето, није догодило. Ваљда је и то за добро, на крају смо снимили албум у Богдановој соби на који смо јако поносни и срећни и поред тога што на њега није утрошен ни један једини динар.
Упркос томе што си добио 3 „да“ од стране жирија у четвртфиналу, ниси наставио такмичење. Да ли те је то погодило?
Није толико болело то што нисам прошао даље, колико сам био разочаран у себе због те наде коју сам гајио све то време док сам чекао на резултате. Било је неподношљиво знати да сам све време узалудно потрошио надајући се да ћу да идем даље, тада сам сву своју енергију утрошио на то и само је због тога било тешко. Ето једна од грешака на којој сам доста научио.
Да ли си наступао до сада на неком музичком фестивалу, сам или у оквиру неког бенда можда?
Свирао сам на неколико фестивала као гитариста и певач индие састава Тхе Цомбс. У Београду смо свирали Форест фест, Он тхе Роад фестивале, а били и предгрупа Хладном Пиву у Хали спортова. То је дефинитивно и мој најдражи и најзначајнији наступ до сада. У нашем родном граду свирали смо на Нисомнији, што је један од највећих фестивала овде, а и на једнодневном фестивалу Хаве а нице даy. Освојили смо и главну награду на Плана Демо Фесту то је нешто на шта смо јако поносни. Док сам са бендом Пластиц Сундаy у коме сам свирао гитару на Гитаријади у Зајечару освојио награду за најбољи сценски наступ. То би било углавном то од фестивала на којима сам наступао, остало су биле мање свирке по клубовима широм земље.
При рођењу бивамо бачени у океан постојања и наш живот је заправо вечита борба. Са чиме се ти бориш у том океану?
Дуга је листа заправо. Али она најзначајнија борба ми је са мојом музиком. Никада нисам научио скале нити теорију музике, тако да ми је доста тешко док компонујем. Тако да ја и моја гитара водимо велике борбе када год желим да напишем нешто а не знам како. То је проблем, како стићи до тога да будете задовољни својим композицијама и песмама. Поред тога не могу да одсвирам све што замислим те и са тиме морам да се борим, што је заиста неподношљиво у неким тренуцима.
Имаш ли довољну подршку околине?
Лагао бих када бих рекао да немам. Али знам да ми је потребно још више. Оно што највише недостаје је та можда материјална подршка, али ова духовна никако не изостаје. Од пријатеља добијам свакодневно подршку за моју уметност и то ми непроцењиво много значи. И не само ти охрабрујући коментари, желим и радујем се да чујем од њих и шта није добро у мојој музици те да радим на томе више. Обе стране те критике су подједнако значајне за мене.
„Бог се највише смеје када правимо планове“, имаш ли ти упркос томе неке?
Генерално немам неке конкретне планове, више радим гомилу насумичних ствари и надам се искрено да ће барем једна од њих да упали. Имам тај велики циљ али још увек немам детаљно исписане планове како доћи до њега, зато само радим свакодневно оно што волим и што мислим да ће успети да ме доведе до тога. То је то, само радим на стварима које волим. И када тако затекнем себе да уместо тога бескорисно седим и гледам у зид обавезно се тргнем и узмем гитару да свирам у нади да ће доћи нека нова песма.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
