Дана 24. новембра 2015. предсједник Барак Обама наградио је 17 мушкараца и жена Предсједничком медаљом за слободу, која се сматра највећим цивилним признањем. Међу њима је и 97-годишња афричко-америчка НАСА-ина математичарка у пензији Кетрин Г. Джонсон, која је одабрана због доприноса свемирском програму.

ФОТО: Telegram.hr
Превела: Лореа Ајанић
Почела је од мисија на Меркур 1950-тих и раних 1960-тих, преко мисија с Аполом на мјесец касних 1960-тих и раних 1970-тих до мисија спејс шатлова средином 1980-тих. Између осталог, израчунала је путање првих америчких летова у орбиту с људском посадом и првог слијетања на мјесец.
Награђивање математичарке Джонсон овом заслуженом наградом не баца само свјетло на једну пионирку, чланицу СТЕМ-а („Сциенце, Тецхнологy, Енгинееринг анд Матхематицс“, образовна група која се бави различитим академским дисциплинама науке, технологије, инжињерства и математике), већ расвјетљава нејасан, али важан дио историје. Джонсонова је била само једна од десетак математички надарених црнкиња позваних да раде као „људски компјутер“ у Меморијалном истраживачком лабораторију у Ленглију (Ланглеy Мемориал Ресеарцх Лабораторy) 1940-тих и 1950-тих.
Звали су их „људским компјутером“ јер прије доласка машина оне су радиле с бројевима потребним за израчунавање свега, од отпорности аеродинамичког тунела, ракетних путања до сигурних углова поновног улаза.
Уствари, сваки од стотина „људских компјутера“ у Ленглију, било црнаца или бијелаца, биле су жене. Била је то ера кад су, како Джонсонова каже, „компјутери носили сукње“.
Разматрајући дуготрајне предрасуде у друштву према женама и математици, могло би неке изненадити да је НАСА уопће и дозволила овим „сукњама“ да раде код њих, али исти тај недостатак мушкараца који је Рози предао униформу кад су се САД укључиле у Други свјетски рат 1941, дао је и људским компјутерима справе за рачунање.
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/ко7оq3ткх/Катхерине_1_за_поставити.јпг" />
ФОТО: The Sankofa Projects
Те године ФДР је потписао захтјев да се ангажира више Афро-Америчких радника, а двије године касније, 1943, Ленгли је почео запошљавати академски образоване црнкиње с искуством у математици и кемији.
Иако је тај посао био далеко боље плаћен (2000 долара годишње) него већина осталих доступних за образоване жене у то вријеме, као што су послови медицинских сестара или наставника, математичарке црнкиње или компјутери, суочавале су се са сегрегацијом у Хемптону, Вирџинији, гдје је НАСА отворила свој лабораториј. Радиле су у објектима одвојеним од бијелаца, морале су користити одвојене тоалете и сједити у кафићима за обојеним столовима. Након неколико година, бијелкиње који нису биле у браку, биле су смјештене у отмјене спаваонице, док су црнкиње морале саме пронаћи смјештај у граду, што није увијек било лако. Лабораториј се чак налазио на земљишту некадашње плантаже. Успркос систематичној дискриминацији, ове су математичарке настављале рачунати.
„Издржљивије су него што сам могла замислити“, изјавила је војвоткиња Харис, професорица америчких студија у Минесоти, која учествује у пројекту „Људски компјутер“ који је покренут прошле године. Ради се о сурадњи између Харис, донедавне студентице Луси Шорт и истраживачице и ауторице Маргот Ли Шетерли, чија ће књига Скривени бројеви: Неиспричана прича о Афро-Американкама које су помогле да САД освоји свемир (Хидден Фигурес: Тхе Унтолд Сторy оф тхе Африцан Америцан Вомен Вхо Хелпед тхе Унитед Статес Вин тхе Спаце Раце), бити обављена у издању Виљема Мороа и издавачке куће Харпер Цоллинс. Књига би се, такођер, могла адаптирати у филм.
Као учеснице пројекта, ове су три жене обилазиле лабораториј и видјеле гдје су радиле математичарке црнкиње - у згради миљу удаљеној од бијелкиња. Та зграда није имала санитарни чвор, рекла је Харис.
Овакви су детаљи за Харис личне природе јер је њезина бака, Миријам Данијел Мен, била једна од првих црнкиња компјутера у Ленглију. Бивша наставница математике Ман радила је за лабораториј до 1966. године, кад је због болести била присиљена отићи у пензију. Умрла је 1967. двије године након слијетања на Мјесец. Између осталог, радила је на програму за Меркур уз Джонсонову, израчунавајући летове Алана Шепарда и Джона Глена.
За разлику од Миријам Мен, Джонсон није морала дуго радити у одвојеној згради. Запослена 1953. године најприје је радила с компјутерима, али за само неколико недеља била је унапређена и већ је пуно блискије сурађивала с инжењерима, што јој је донијело непрестано постављање питања. Једно такво питање је било: Зашто женама није дозвољено да присуствују сједницама и састанцима? Постоји ли какав закон?
Није постојао. За пет година Джонсонова је постала једина црнкиња чланица радне скупине за истраживање свемира, са задатком што скоријег слања астронаута у свемир. Кад се то по први пут догодило три године касније, 1961, њезине су калкулације за путању капсуле Алана Шепарда одиграле кључну улогу.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://2.бп.блогспот.цом/-4X72ј4внП7Y/ВлXРГyаБвиИ/ААААААААЕАц/НХАцБзеМБЦЕ/с400/12294794_10208041767072112_8821777627907735910_н.јпг" />
ФОТО: <�а хреф="хттп://тхесанкофапројецтс.блогспот.ба/2015/11/фром-наса-то-моон-то-вхите-хоусе-др.хтмл"> Тхе Санкофа Пројецтс </а>
„Ранија путања била је парабола, и било је лако предвидјети гдје ће се налазити у сваком тренутку“, изјавила је Джонсонова за Ленглијев интерни билтен, Новости истраживача (Ресеарцхер Невс), 2008. године. „Раније, кад су рекли да желе да капсула слети на одређено мјесто, покушавали су израчунати кад би требала кренути. Рекла сам, 'дајте да ја то урадим. Само ми кажите кад и гдје желите да слети, а ја ћу онда то израчунати уназад и рећи вам кад треба полетјети.'То је моја јача страна“.
Кад је дошао ред на Джона Глена да иде у свемир, НАСА је почела користити машине за такве калкулације, али Глен, који није вјеровао тој новој технологији, инсистирао је да Джонсонова провјери резултате.
„Могло се урадити пуно више и брже на машини“, рекла је Джонсонова за Новости истраживача. Али кад су се пребацили на машине, позвали су ме и рекли: 'Реците јој да провјери и види да ли је компјутерска путања коју су израчунали точна'. Прегледала сам је и била је точна“. Глен је напосљетку постао први Американац који је кружио око Земље.
Джонсонова наставља остављати траг на будуће мисије, укључујући израчунавање путање за Аполо 11 и давање своје стручности за програм за спејс шатлове. И док ова церемонија одликује само њу, ни остале жене не би требале бити заборављене, укључујући Миријам Мен, Мери Джексон, Дороти Вон и Кетрин Педру, да наведемо само неке од њих. Све су оне разбиле професионалне баријере за црнкиње – и одиграле кључне улоге у приближавању звијездама.
ИЗВОР: Mental Floss
Лореа види превођење као упознавање непознатог, прихватање другачијег и као отварање комуникације с људима, што нас увек води у само једном правцу - напред!
***
Прочитајте и:
Stvari zbog kojih volim Beograd
Žene u ulozi serijskih ubica
Upoznajte sedam žena koje su promenila svet!
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
