Autor: Ненад Илић
Ових дана, градски тргови место су на којима ученици свршене мале и велике матуре, колективном еуфоријом и на њима својствен начин, обележавају завршетак те фазе школовања. Уместо у школама и домовима кутуре или на другом месту прикладном за изражавање задовољства због достизања једне фазе психофизичке „зрелости“, уз програмски садржај примерен том узрасту, често виђамо петнаестогодишњаке, оскудно одевене, како “славе” са алкохолом у рукама, уз пиротехничка и друга средства.
Док посматрате такве сцене, стичете утисак да сте на неком општенародном весељу са певањем и пуцањем, а да се прави разлог славља заправо и не зна, или је изгубио смисао. Колективно цепање књига и уџбеника данас представља праву “драж” свршеним основцима, који, чини се, сматрају да су завршетком основне школе направили велики успех у животу, притом не схватајући да је њихов живот тек на почетку. Колоне малолетника, са државним заставама и симболима, уз незаобилазне трубаче и купање у фонтани, налик на навијачке групе, прослављају крај свог осмогодишњег школовања.
Један разлог таквог понашања треба тражити у просветним и културним институцијама које годинама уназад не чине ништа на осмишљавању прославе матуре, нити на промени свести код младих. Оно што се намеће као закључак јесте да су та “славља” последица недостатка адекватних облика организовања младих, као и оскудне понуде прихватљивих садржаја за рад и забаву. Осим политчког организовања у подмлатку неке странке или у оквиру локалних канцеларија за младе, генерације младих десетак година уназад препуштене су саме себи.
Када дођете у ситуацију да се са својих 18 па и 30 година досађујете у свом граду - јер вам сваки дан личи на претходни, природно је да дружење представља омиљену разбибригу. Састајете се са жељом да размените нека сазнања или искуства из претходних дана, да бисте планирали боравак на неком другом месту, са новим садржајима и сањарили о будућности. Одједном ви ни то немате, јер сте најчешће усамљени, дане проводите у својим “сновима” и уз компјутер, фејсбук, твитер и друге друштвене мреже које све више подстичу раздвајање а не дружење и повезивање. С обзиром да је понуда садржаја за провођење слободног времена и забаву младих оскудна, дружење се углавном своди излазке у дискотеке и кафиће у којима вреба опасност од прераног конзумирања акохола, евентуалног пијанства и коришћења опијата. Следе јутарњи доласци кући, па као “ноћобдије”, поспани неретко и полупијани многи млади постају неспособни за функционисање и обављање свакодневних обавеза.
И добро, рећи ћете, описан је проблем. Али, која су решења? Потребно је пружити и подстицати младе на слободан облик организовања и то без нарочитог хијерархијског ”надзора” власти. Спектар интересовања младих требало би проширити на све облике и категорије - спорт, уметност, култура и други хобији. Треба показати бригу за младе, јер, млади којима се нико не бави постају група којом је лако манипулисати и која брзо усваја погрешне вредности – оне које дугорочно урушавају једно друштво. Може ли друштво са таквом младом генерацијом другорочно функционисати без последица и очекивати напредак? Могу ли такви млади људи да помогну и себи и друштву у његовом напредовању? Свакако, да не!
Ненад Илић је кошаркашки тренер из Смедерева. Воли посао којим се бави и ужива у раду са децом. Едукација деце и младих представља једну од битнијих ствари на којима ради у слободном времену. Сматра да је сврха живота посветити га нечему што ће нас наџивети.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно претходно искуство! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
