Ми смо они који се желе!

Autor: Јелена Дмитровић

Поглед јој је био некако празан. Узела је папир и оловку и почела да пише. Хтела је да му напише нешто што никада неће заборавити, али није успевала да погоди суштину. Била је у оној фази када немате речи већ само делима можете да кажете шта мислите, али он је већ био далеко па су јој остале само речи. Проклете речи које није могла да каже или напише. Проклете речи којих није могла да се сети.

Почела је: „Чекао си ме у мрачној улици. Нисам те познавала, али сам ипак храбро корачала ка теби. Био си магнет који ме је привлачио и којем нисам могла да се одупрем. Нисам ни хтела да се одупирем. Само сам се препустила. Препустила сам се непознатом.“

Пустила је сузу, затим и другу и трећу. Поцепала је тај папир и наставила да гледа у зид. Маскара јој се размазала по образима који су се јуче смејали. Није је било брига. Било јој је свеједно. Осећала је празнину.

Узела је нови папир: „Осмех у пролазу и пар погледа преко рамена били су довољни да ми дају енергију да издржим дан.“

Поцепала је и тај папир. Неко време није узимала нови. Није радила ништа. Само је седела. Поглед јој се губио у даљини. Звонио јој је телефон. Није се јављала. Није чак ни реаговала. Као да не чује. Као да није ту.

Одједном као да се тргла из сна. Узимала је папир за папиром. Писала је и цепала. „Недостаје ми твој загрљај“, „Желим те!“ Писала је и цепала. „Није то љубав, то је жеља да те видим још једном.“

Гледала је последњу цедуљицу неко време. Затим је и њу поцепала. Узела је нови папир и почела да пише. Док је писала имала је задовољни израз лица. „Ми смо они који се желе. Играмо игру у којој је све допуштено, осим љубави.“

После овога вратио јој се благи осмех на лице. Знала је да ће се срести поново. Некада. Негде. Узела је цедуљицу и спаковала је у новчаник. Желела је да има нешто што ће јој враћати осмех на лице када јој је тешко. Није му то послала јер је знала да ће се срести поново. Некада. Негде. Спаковала је новчаник у торбу и изашла из просторије. Корачала је храбро... Препустила се непознатом...

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti