Милица Лујански: Са децом искрено и отворено

"...Дакле, иако је волонтер или неко од запослених тај дан нерасположен или неиспаван то не сме да има лоше последице по однос са децом или да се одрази у виду занемаривања“, каже Милица Лујански, волонтерка у Дневном центру за децу укључену у живот и рад на улици на Новом Београду. Студент је треће године социјалног смера на Факултету политичких наука, а волонтерским радом бави се од Средње школе. На то је покреће чињеница да чини добро дело, а циљ јој је да деци пренесе своје знање и тако им олакша одрастање.

Зашто си почела да волонтираш?

Почела сам са волонтирањем у Дневном центру на предлог најбоље другарице, а зато што сматрам да је волонтирање користан начин да се помогне друштву и појединцима, унапреди као човек и у мом случају као социјални радник. Волонтерски рад је посао који пружа велико унутрашње задовољство ономе ко му се искрено посвети.

Какав је твој однос са децом?

Мој однос са децом је отворен и искрен. Трудим се да им се приближим на њима прихватљив начин, ненападно и благо. Сматрам да је приступ деци веома битан уколико желимо да их упознамо и позитивно утичемо на њих. Трудим се да у комуникацији са децом будем отворена, позитивна и да изразим своје поштовање према сваком понаособ како бих задобила њихово поверење. Притом је јако битно бити добронамеран и не превисе озбиљан, уколико то тема разговора не налаже.

Колико су деца спремна на сарадњу?

Деца су углавном спремна на сваки облик сарадње, нарочито након периода упознавања и прихватања. Већина деце је дружељубива и комуникативна. Дешава се и да су недисциплиновани, али напорима васпитача и волонтера све углавном функционише без већих проблема у
комуникацији.

Са каквим се све ситуацијама суочаваш у Дневном центру?

До сада се нисам сусретала са већим проблемима или нашла у непријатној ситуацији, мада ми се десило да ми се један дечак обраћао повишеним тоном, али је тај проблем решен уз асистенцију васпитача. Деца се често међусобно кошкају, дешава се да су незадовољни или безобзирни према осталој деци, али ништа што се не може превазићи.

Који су највећи проблеми деце која посећују Дневни центар?

Деца нису увек спремна да говоре о својим проблемима, али то су, свакако, сиромаштво, опасност од експлоатације, принудног рада на улици, блиски сусрети са опојним супстанцама, као и дискриминација и запуштеност од стране родитеља и друштва, нередован одлазак у школу, непоштовање дисциплине, недостатак воље за учењем и израдом домаћих задатака… Такође, Дневни центар оскудева са донацијама обуће, па су деца приморана да носе исцепане патике или чизме, што предсатвља значајан проблем при одласку у школу по неповољним временским приликама.

Колико се везујеш за децу?

Иако се трудим да децу посматрам као кориснике Дневног центра, емотивно сам осетљива према њима, драги су ми и пред њиховим проблемима не могу да останем равнодушна. Ипак, свесна сам да граница мора да постоји.

***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti