"...Dakle, iako je volonter ili neko od zaposlenih taj dan neraspoložen ili neispavan to ne sme da ima loše posledice po odnos sa decom ili da se odrazi u vidu zanemarivanja“, kaže Milica Lujanski, volonterka u Dnevnom centru za decu uključenu u život i rad na ulici na Novom Beogradu. Student je treće godine socijalnog smera na Fakultetu političkih nauka, a volonterskim radom bavi se od Srednje škole. Na to je pokreće činjenica da čini dobro delo, a cilj joj je da deci prenese svoje znanje i tako im olakša odrastanje.
Zašto si počela da volontiraš?
Počela sam sa volontiranjem u Dnevnom centru na predlog najbolje drugarice, a zato što smatram da je volontiranje koristan način da se pomogne društvu i pojedincima, unapredi kao čovek i u mom slučaju kao socijalni radnik. Volonterski rad je posao koji pruža veliko unutrašnje zadovoljstvo onome ko mu se iskreno posveti.
Kakav je tvoj odnos sa decom?
Moj odnos sa decom je otvoren i iskren. Trudim se da im se približim na njima prihvatljiv način, nenapadno i blago. Smatram da je pristup deci veoma bitan ukoliko želimo da ih upoznamo i pozitivno utičemo na njih. Trudim se da u komunikaciji sa decom budem otvorena, pozitivna i da izrazim svoje poštovanje prema svakom ponaosob kako bih zadobila njihovo poverenje. Pritom je jako bitno biti dobronameran i ne previse ozbiljan, ukoliko to tema razgovora ne nalaže.
Koliko su deca spremna na saradnju?
Deca su uglavnom spremna na svaki oblik saradnje, naročito nakon perioda upoznavanja i prihvatanja. Većina dece je druželjubiva i komunikativna. Dešava se i da su nedisciplinovani, ali naporima vaspitača i volontera sve uglavnom funkcioniše bez većih problema u
komunikaciji.
Sa kakvim se sve situacijama suočavaš u Dnevnom centru?
Do sada se nisam susretala sa većim problemima ili našla u neprijatnoj situaciji, mada mi se desilo da mi se jedan dečak obraćao povišenim tonom, ali je taj problem rešen uz asistenciju vaspitača. Deca se često međusobno koškaju, dešava se da su nezadovoljni ili bezobzirni prema ostaloj deci, ali ništa što se ne može prevazići.
Koji su najveći problemi dece koja posećuju Dnevni centar?
Deca nisu uvek spremna da govore o svojim problemima, ali to su, svakako, siromaštvo, opasnost od eksploatacije, prinudnog rada na ulici, bliski susreti sa opojnim supstancama, kao i diskriminacija i zapuštenost od strane roditelja i društva, neredovan odlazak u školu, nepoštovanje discipline, nedostatak volje za učenjem i izradom domaćih zadataka… Takođe, Dnevni centar oskudeva sa donacijama obuće, pa su deca primorana da nose iscepane patike ili čizme, što predsatvlja značajan problem pri odlasku u školu po nepovoljnim vremenskim prilikama.
Koliko se vezuješ za decu?
Iako se trudim da decu posmatram kao korisnike Dnevnog centra, emotivno sam osetljiva prema njima, dragi su mi i pred njihovim problemima ne mogu da ostanem ravnodušna. Ipak, svesna sam da granica mora da postoji.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
