Милица Стефановић из Пирота је некадашња стрељачица. Она има 20 година и поред освојеног другог места на Првенству Србије и неколико првих места на школским такмичењима, престала је да се бави спортом. Уписала је факултет и самим тим запоставила спорт.
Autor: Katarina Ćirić
ФОТО: Приватна архива
За iSerbia portal Милица ће нам рећи нешто више о себи, својим успесима, али и о школовању.
Како се јавила љубав према стрељаштву и када си почела да се бавиш тим спортом?
Бављење стрељаштвом је почело сасвим случајно. Мој отац и тетка су некада тренирали стрељаштво. Отац ме је случајно одвео на Првенство Србије у стрељаштву које је било одржано, сећам се, у Хали Кеј у Пироту. Била је то 2009. године и од тада је све кренуло.
Који је твој највећи успех остварен у стрељаштву?
Мој највећи успех је освојено друго место на Првенству Србије за јуниорке. То сам освојила прошле године.
Не бавиш се више тим спортом, зашто и да ли се кајеш због тога?
Нисам срећна што је све тако испало. Отишла сам из свог града и уписала факултет. Обавезе је тешко ускладити, па сам због тога највише и престала да се бавим стрељаштвом, али је стрељаштво и даље моја љубав и радо се сећам свих тренинга и такмичења.
Ко је твоја највећа подршка био у свету спорта, а ко сада у животу?
Моја највећа подршка у животу је моја породица, претпостављам као и свакоме што јесте, што се тиче подршке у спорту то је био мој отац, јер је и он сам тренирао тај спорт.
Освојила си друго место на Првенству Србије за јуниорке у категорији серијска ваздушна пушка? Како се долази до тог успеха?
До тог успеха се не долази лако, јер су били чести тренинзи. Поред тренинга битна је и храброст и упорност, јер се упорност највише на крају исплати и да нам резултате као награду.
Да ли мислиш да је могуће упоредо бавити се спортом и студирати и једнако се посветити?
Моје мишљење је да је немогуће с обзиром на то да је на скоро свим факултетима у Београду заступљено болоњско студирање. Присуство на предавањима је обавезно, тренинзи обавезни, па шта изабрати. Сматрам да је образовање битније од спорта, али је лепо и бављење спортом ако неко може да усклади све обавезе.
Шта би поручила младима који су у свету спорта, а не планирају да се даље школују и едукују?
Образовање је битно, али ко се определи за спорт ја подржавам. Прави пут у животу треба бирати срцем!
Катарина је свестрана и знатижељна, воли писање и жели да информације о свом граду дели са свима
***
Прочитајте и:
Održan 5. Sajam peglanih kobasica u Pirotu
Apel za pomoć petogodišnjem Matei Lazarević
Složno za Milu Panić - apel za pomoć
***
Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком „Пријава / новинар“. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
