Tweet
Žene na našim prostorima u 20. veku zaboravljene su isto onoliko koliko su doprinele društvenoj i političkoj sferi. Emancipacija žena u tom periodu iznedrila je prionirke u politici, kulturi, obrazovanju. Poteškoće u emancipaciji žena u tom periodu obavezuju na to da se istaknu one koje su bile uspešne i prve u različitim oblastima. Jedna od njih je Milica Tomić.

Autor: Milica Savić

Milica Tomić, devojačko Miletić, bila je književnica, novinarka, političarka i jedna od najznačajnijih ličnosti naše feminističke istorije. Značajna je po tome što je bila prva urednica novina. Rođena je 1859. godine u Novom Sadu, gradu u kojem je provela većinu svog života, školovala se u Pešti i Beču, a govorila je četiri jezika: francuski, nemački, engleski i mađarski.

Otac joj je bio Svetozar Miletić, politički prvak Srba u Ugarskoj i osnivač lista “Zastava”, a ime joj je dao po pesnikinji iz Bukovca Milici Stojadinović Srpkinji. Morala je da napusti studije medicine zbog očeve bolesti, pa je preuzela na sebe deo njegovih političkih obaveza.

Milica, politički angažman i brak

Sa nepunih 20 godina, kao očeva desna ruka i verna saradnica, stupila je na srpsku političku scenu. Milica se hrabro nosila sa porodičnim problemima kao što su očevo tamnovanje, bolest i smrt, pa ubistvo političara Miše Dimitrijevića kojeg je ubio njen suprug Jaša Tomić, očevo tamnovanje po drugi put, potom oslobađanje, ponovno zatvaranje i na kraju progon.

U periodu kada je Miletić bio drugi put u zatvoru, Milica je ostvarila sopstvene političke veze, počela je da uređuje list i da piše političke članke. Kasnije postaje vlasnica ovog glasila. Kao jedna od sedam poslanica, učestvovala je u radu Velike narodne skupštine u Novom Sadu 1918. godine, koja je odlučivala o pripajanju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Ipak, to je bio tek početak za osvajanje punih političkih prava žena.

Poznanstvo Milice i Jaše Tomića počelo je na profesionalnom planu – tokom preuzimanja “Zastave”. Veoma brzo nakon poslovnog dogovora, njih dvoje sklapaju brak koji će izazvati polemike u javnosti. Naime, brak se komentarisao kao sklopljen iz obostrane koristi. Bez obzira na komentare, bili su čvrsto profesionalno i lično povezani. Jaša Tomić je zagovarao ekonomsku, političku, kulturnu i svaku drugu ravnopravnost žena i muškaraca, a napisao je i brojne radove na tu temu.

Vrhunac uticaja javnog mnjenja na Miličin privatni život, bila je polemika koju su vodili u novinama sa liberalom Mišom Dimitrijevićem, koja je rezultirala njegovim ubistvom. Kulminacija sukoba nastupila je nakon Dimitrijevićevog napada na Milicu, kada je objavio njeno devojačko ljubavno pismo. Jaša Tomić je nožem na železničkoj stanici ubio Dimitrijevića, posmatrajući njegovo delanja kao napad na Milicu i njihov zajednički život.

Milica i Jaša nisu imali decu. Nakon udaje, 1855. godine, Milica se posvetila ženskom pitanju, a nakon smrti svog muža povlači se iz javnog života.

Milica i prosvećivanje žena

Pored osnivanja i uređivanja časopisa “Žena” 1911. godine, preko kojeg se trudila da ženama izbori puna politička prava, i pisanja tekstova u drugim glasilima, Milica je delovala u različitim feminističkim udruženjima i organizacijama, tako da je njen rad bio dvostruk. Časopis je izlazio do 1921. godine, sa prekidima u ratnim periodima. Kroz časopis i kalendar “Žena”, ukazivala je na nedostojan položaj srpskih žena, njihovu preopterećenost poslom i obavezama i nemogućnost da se školuju, zarađuju i posvete svom potomstvu.


Pisala je i o praznoverju Srpkinja, nedovoljnoj higijeni, strahu od lekara, o modi, ishrani, uređenju kuće, vođenju domaćinstva, obrazovanju i školovanju žene, o vaspitavanju dece i o mnogim drugim temama. Milica je osnovala prvu žensku čitaonicu “Posestrima”. Ova čitaonica je omogućavala Novosađankama mesto za obrazovanje i društveno korisni rad. Članice su mogle da osnuju svoju biblioteku u kojoj su žene učile da čitaju i pišu. Tomićeva je umrla 1944. u Beogradu u 85. godini.

Značaj

Milica Tomić je smatrala da je obrazovanje žena sa sela, i žena uopšte, izuzetno značajno i da ono treba da bude cilj i svrha ženskih organizacija, ukazivala je na potrebu za solidarnošću žena koje su pripadale različitim slojevima društva u Vojvodini. Ona je bila jedina žena potpisana kao urednica časopisa, jer u to vreme zakonska regulative nije dozvoljavala ženama tu funkciju.

Feminizam koji je proklamovan Miličinim delanjem kroz ženski opus uključivao se u prvi talas evropskog feminizma i nastavljao se na ideju omladinskog feminizma u južnoj Ugarskoj. Časopis “Žena” poseduje izuzetnu feminističko-emancipatorsku važnost sa ciljem da kreira i promoviše koncept nove žene. Njime su nudili tzv. koncept srednjeg puta u kojem je žena stub porodice, ali se školuje zarad sopstvenog napretka, ali i napretka i unapređenja celokupnog društva.
Time je Milica Tomić ušla u istoriju politike, štampe i feminizma.

Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.


***
Predložite portal iSerbia za izbor top 50 sajtova u 2014. na ovom linku .

***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI