Miloš Crnjanski: Pisac i novinar u fraku

Autor: Marko Mirković

Foto:riznicasrpska.net

Miloš Crnjanski je rođen 1893. u Čongradu u Mađarskoj. Međutim, vrlo brzo se seli u Temišvar gde mu umire otac, pa ostaje sa majkom. Želeo je da studira likovnu umetnost, ali mu ujak i majka nisu dozvolili, zato je u inat njima otišao da studira Eksportnu akademiju u Opatiji i Rijeci.

Možda nije uspeo da završi fakultet, ali je bio zapaženi fudbaler. Kada je shvatio da ništa osim fudbala tamo nije zanimljivo, vratio se u Novi Sad gde mu je živeo brat Jovan. Kasnije će pokušati da na savet ujaka studira medicinu u Beču, ali će shvatiti da to nije za njega i vratiće se u Novi Sad. Iz Novog Sada Crnjanski odlazi u Prvi svetski rat na ratište Galicija, na strani Austrougarske. O iskustvima i strahotama rata Crnjanski će detaljnije pisati u delu Dnevnik o Čarnojeviću.

Nakon rata Crnjanski završava Filozofski fakultet u Beogradu, upoznaje životnu saputnicu Vidu Ružić koja će mu kroz život biti, ne samo bračni drug, već i najveći oslonac. Radio je kratko vreme kao profesor, a onda je postao diplomata i putovao je po Evropskim zemljama promovišući kulturu Jugoslavije. Drugi svetski rat zateći će ga u Rimu, a odatle će morati u izgnanstvo.

thetravelclub.org

Španski građanski rat pre Londona

Nije samo Ernest Hemingvej bio izveštač iz Španskog građanskog rata. Godine 1937. i Miloš Crnjanski je kratko prenosio događaje i strahote ovog rata za list Vreme. Kasnije su ga mnogi optužili da previše veliča fašizam i Franciska Franka, čuvenog Španskog diktatora. Međutim, on je samo pokušavao da ga prikaže onakvim kakav je bio, čime je dokazao svoju novinarsku umešnost - da piše istinu.

Kasnije, Miloš sa suprugom odlazi u London, tu je iskusio sve vidove siromaštva. Pisao je za dva strana lista koji su izdavali njegovi prijatelji iz Jugoslavije, El economist i Reality, a njegova supruga Vida plela je lutkice i prodavala ne bi li preživeli teško vreme, daleko od domovine. Život koji su proživeli u Londonu Miloš će opisati u romanu Roman o Londonu koji je objavio po povratku iz izgnanstva. O novinarstvu Crnjanski je pisao: „Jedna noć kraj telefona u redakciji je mnogo zanimljivija i značajnija nego godinu dana nerada“.

pinterest.com

Povratak u domovinu i pljačka stana

Sedamdesetih godina stekli su se uslovi da se Crnjanski sa suprugom vrati u Beograd i objavi sve što je u izgnanstvu napisao. Te kratke godine života u domovini Crnjanskom su značili da demistifikuje seobe na osnovu iskustva koje je stekao u tuđini. Tada su mu uručene i nagrade: Nagrada za životno delo, NIN – ova nagrada za knjigu „Roman o Londonu“, koji je ujedno bio i najčitaniji roman, kao i nagradu „Disovo proleće“. Samo nekoliko godina kasnije Crnjanski preminuo, tačnije 1977. godine, ostavljajući nekoliko neobljavljenih dela. Nakon njegove smrti, stan je opljačkan i neka neobjavljena dela su zauvek nestala.

Na kraju je ostao legat

Posle Vidine smrti, u njihovom stanu napravljen je legat, gde su izložene sve stvari Miloša Crnjanskog. Crnjanski se kroz književnost oprobao u svim žanrovima: u njegovom opusu su memoari, pripovetke, zbirka pesama Lirika Itake, romani: Seobe u dva dela, Dnevnik o Čarnojeviću, Roman o Londonu, drame: Maska i Tesla, eseji, putopisi, ali i Knjiga o Mikelanđelu koju je Miloš dugo skrivao i koja je objavljena nakon njegove smrti.

Ta knjiga, iako zvuči naučno, nije naučno već književno delo. Crnjanski je za to delo u jednom intervjuu za Politiku rekao: „Možda ću štampati samo odlomke iz te knjige, a ostalo nek ostane posle mene za nekog mlađeg čoveka“.

Pored književnog stvaralaštva, Crnjanski je kao novinar bio oštar i jasan, pisao je vesti, izveštaje, reportaže, članke, kritike. Pisao je za Politiku, Vreme, Pravdu, Književni jug, Dan itd.. Pokrenuo je i svoje novine Ideja koje su izlazile godinu dana.

Motive za pisanje Miloša Crnjanskog možemo tražiti u epitetu „rođeni pisac“ kojim ga je častio Ivo Andrić, a i u stalnim seobama koje su obeležile njegov život i koje su ga mučile, jer nije znao kako da odgovori njihovoj mističnosti. Pred kraj života pronašao je ključ u delu „Roman o Londonu“: „Bilo je seoba, i biće ih večno, ali živeti u svojoj zemlji je logično, ma kakav to život bio. U tuđini nije“!

Izvori:

*M.Crnjanski "Ispunio sam svoju sudbinu"( 1992), BIGZ:Beograd.
*Popović, R."Crnjanski dokumentarna biografija"(1993),Prosveta:Gornji Milanovac

Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije!

Pročitajte i:

Nikola Pršendić:Radite iznad proseka!
Kako se pripremite za kolokvijume?
Milica Savić:Samo se slušamo i dopunjavamo

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti