Милош Станковић (28) је дипломирани инжењер, научник, проналазач, иноватор са преко тридесет запажених проналазака, члан Руске међународне академије наука и Српске Крављевске Академије научника и уметника , носилац бројних значајних награда и признања (више информација на www.milos-stankovic.com ). Младог проналазача сам интервјуисала са жељом да сазнам како изгледа свет из перспективе једног визионара, какав је склоп личности потребан за бављење научним радом и иновацијама, као и које су позитивне и негативне стране тог позива, да још једном подсетим ширу јавност на његов лик и дело, али и да младима у Србији представим један позитиван пример, као алтернативу тренутно актуелном систему вредности.
У ком тренутку сте постали свесни да желите да посветите свој живот истраживачком раду и на који начин сте то остварили?
Од најранијег детињства сам био радознао, расклапао сам и склапао играчке, аутомобиле и тенкиће. Временом је то постајало све озбиљније, прво су ми истраживања била хоби, а касније сам почео да живим од науке и тада сам престао да се професионално бавим спортом.
Да ли сте као млађи имали узора и ко је то био? Да ли можете да издвојите неку личност која је у значајнијој мери утицала на Вашу каријеру и на који начин?
Узори су ми били наши познати научници Тесла, Пупин, Миланковић; затим класични писци Иво Андрић, Достојевски, затим наш покојни Патријарх Павле због његовог животног става, његове скромности и великодушности, а читао сам доста и владику Николаја Велимировића. Не могу да наведем неку конкретну личност за коју бих могао да кажем да је утицала на моју каријеру. Једино бих желео да издвојим своју породицу, која ме је подржавала и морално и материјално. Породица је кључ успеха.
Да ли сте имали подршку значајнијих људи и институција на почетку своје каријере и колико Вам је то значило?
Надлежне државне институције никада нису подржале ово чиме се бавим. Једино ме је Општина Земун, чији сам заслужни грађанин, подржала у неколико наврата и то ми је пуно значило.
Генерално, како оцењујете перспективу младих људи у Србији, да ли имају довољно подршке и простора за рад и лични развој?
Не могу да говорим о свим младим људима, али када су у питању млади људи са којима сам ја сарађивао - они су, као и хиљаде других младих стручњака, углавном били принуђени да оду из земље, јер им није била пружена ни подршка, ни простор за развој. Мислим да је један од узрока и поремећај система вредности у Србији.
Какав је осећај бити најмлађи академик у Србији и да ли мислите да то носи са собом и одређене одговорности?
Свака награда и титула су велики терет на леђима које морате да носите цео живот и да се увек доказујете, у сваком смислу, и као научник и као човек. Стално је потребно радити, стварати, креирати, постизати резултате. Ја се трудим да радим на иновацијама за добробит читавог друштва човечанства, али и у економском смислу. Моја жеља је била да радим у Србији, да се отвори фабрика за серијску производњу једног од проналазака, које сам урадио. На овај начин би се запослио већи број младих људи и они не би били принуђени да иду из земље, а извозом ових производа би се пунио државни буџет. Али нисам наишао на разумевање и подршку надлежних дравних органа, па ова идеја није реализована.
Који изум/достигнуће су Вама лично најадражи, а за који мислите да су најкориснији за човечанство?
Издвојио бих, рецимо, електростатички уништавач корова и амброзије. Овај уређај је мали, практичан, једноставан и јефтин и помоћу њега би се амброзија и корови уништавали на еколошки начин, чиме би се избегла употреба пестицида и помогли бисмо људима алергичним на амброзију. Још бих поменуо и пројекте за отклањање аеро загађења у аутомобилској индустрији и еко-ауспух, електростатички партикуларни филтер и филтер за фабричка постројења.
Од бројних награда и признања која су Вам додељена, да ли можете да издвојите најдраже?
Сва су ми подједнако драга, али бих издвојио Награду светског генија у Токију ,такође, редовни сам члан Руске међународне академије науке и носилац њиховог ордена и повеље Витез науке , затим Орден части, храбрости и одважности који ми је уручио генерал руске армије Виктор Бенрихович и повељу и медаљу Општине Земун за Заслужног грађанина Земуна.
Да ли планирате да останете у Србији или да наставите живот у иностранству? Планирате ли да свој рад вежете за неку конкретну институцију или да останете фрееланцер?
Уколико се настави неразумевање надлежних институција за мој рад, сигурно ћу потражити боље услове у иностранству. Имам 11 година међународног искуства, на основу кога сам закључио да би ми највише одговарало да оснујем компанију, у оквиру које бих кроз сарадњу са неким институтом или универзитетом могао да радим на развоју својих, али и других пројеката, пошто имам вишегодишње искуство као консултант у области иновација.
Да ли Ваш посао оставља времена за неки хоби? На који начин проводите слободно време?
Бавим се спортом, али то не схватам као хоби, већ као саставни део живота, данас су то теретана, пливање, бицикл и трчање, а својевремено сам тренирао борилачке вештине, тренирао сам карате професионално неких 10 година, такође сам тренирао и кошарку и стрељаштво. Слободно време проводим са породицом, пријатељима и девојком.
Имате ли неки животни мото? Шта бисте препоручили младим људима који своју будућност виде у науци?
Имам животни мото и њега бих препоручио и свим младим људима, а то је: Веруј у себе и свој рад, успех ће бити загарантован. Ако не овде, онда ће неко сигурно препознати праве вредности. Ја се искрено надам да ће то бити и у овој земљи. И цитирао бих Достојевског, који је написао да ако се на путу до циља будеш окретао да гађаш каменом сваког кера који на тебе лаје – никада нећеш стићи до циља.
Пре неког времена сте добили признање „Личност животног стила“. Можете ли нам рећи, поред успеха у каријери, које су то особине личности потребне да би неко постао „Личност животног стила“?
Поред успеха у каријери и талента, критеријуми су били иновативност, аутентичност, целокупан систем вредности, однос према породици, пријатељима и сарадницима и многе друге особине.
Да ли мислите да је српска јавност довољно упозната са дешавањима у свету науке?
Понеки таблоиди с времена на време помену нека занимљива решења, наравно научни часописи пишу о томе. Српска јавност је у изузетно малој мери упозната са дешавањима у свету науке, пре свега због недостатка интересовања. Када сам био у Токију на Светском конгресу генија, било ми је занимљиво да, између осталог схватим шта је узрок томе што је Јапан тако технолошки развијен и дошао сам до закључка да је то због њихове слоге и колективног духа – када неки талентовани појединац тамо покуша да ради на нечему што је за опште добро, он наилази на подршку своје околине и целог друштва, коме је јасно да уколико неки појединац достигне одређен ниво, он ће „повући“ и остале и тако напредује цело друштво. Код нас је ситуација супротна, има много злобе, сујете и зависти.
На чему тренутно радите и какве иновације можемо да очекујемо у ближој будућности? Како видите себе за 10 година?
Тренутно радим на добијању квалитетнијег горива из нафтних деривата. Уз помоћ таквог горива би се остварила уштеда приликом вожње и имали бисмо знатно мању емисију штетних гасова. Усавршавам и поједине иновације од раније. Себе видим као породичног човека са супругом и децом. Надам се да ће бар један од мојих проналазак бити комерцијализован. Све који су заинтересовани за мој рад могу да позовем да посете мој сајт www.milos-stankovic.com, на коме могу пронаћи све битне информације.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
