Можда сасвим случајно, али посве синхронизовано са расписивањем избора у Србији, дошла је и одлука Социјално-економског савета Србије о повећању минималне зараде по сату.
Наиме, из овог тела 12.марта стигла је вест да се минималац по сату за запослене у Србији повећава са 102 на 115 динара по сату. Одлука се односи на период од априла 2012. до фебруара 2013. године.
Није прошло ни четири дана а од Уније послодаваца Србије стигло је упозорење да већина послодаваца неће моћи да исплати ову цену и да ће овим потезом бити угрожен опстанак великог дела фирми. Из Уније истичу и да је одлука донета на инсистирање Министарства финансија а упркос противљењу Уније послодаваца. Ова одлука, како истичу, привреду би могла коштати око 200 милиона евра месечно.
Повећање минималне зараде по сату, сходно прорачунима, подићи ће и месечни минималац на 20 010 динара, а из УПС-а упозоравају још и на то да би повећање прихода могло резултовати губитком нових 60 000 радних места. Повећање ће осетити 142 хиљаде радника који раде за минималну плату.
Чињеница је да је минимална зарада у Србији нижа од свих земаља региона осим Македоније, а нама омиљено поређење са Хрватском каже и то да је минимална плата у овој суседној земљи виша од просечне плате у Србији.
У привлачењу инвестиција из иностранства јефтина радна снага, нажалост, јесте један од главних адута Србије. На пример, иако раде код истог послодавца, радници ваљевског постројења фабрике „Горење“ примају три пута мање плате него радници исте фирме у Словенији . Не само фабрике из најразвијенијих европских земаља, већ и оне из региона, данас селе своја постројења на територију Србије.
Људи који се баве брендирањем државе морају се јако потрудити да не изгубе битку са разочаравајућом статистиком – иначе, Србија лако може постати позната пре свега као „земља јефтине радне снаге“ .
