Možda sasvim slučajno, ali posve sinhronizovano sa raspisivanjem izbora u Srbiji, došla je i odluka Socijalno-ekonomskog saveta Srbije o povećanju minimalne zarade po satu.
Naime, iz ovog tela 12.marta stigla je vest da se minimalac po satu za zaposlene u Srbiji povećava sa 102 na 115 dinara po satu. Odluka se odnosi na period od aprila 2012. do februara 2013. godine.
Nije prošlo ni četiri dana a od Unije poslodavaca Srbije stiglo je upozorenje da većina poslodavaca neće moći da isplati ovu cenu i da će ovim potezom biti ugrožen opstanak velikog dela firmi. Iz Unije ističu i da je odluka doneta na insistiranje Ministarstva finansija a uprkos protivljenju Unije poslodavaca. Ova odluka, kako ističu, privredu bi mogla koštati oko 200 miliona evra mesečno.
Povećanje minimalne zarade po satu, shodno proračunima, podići će i mesečni minimalac na 20 010 dinara, a iz UPS-a upozoravaju još i na to da bi povećanje prihoda moglo rezultovati gubitkom novih 60 000 radnih mesta. Povećanje će osetiti 142 hiljade radnika koji rade za minimalnu platu.
Činjenica je da je minimalna zarada u Srbiji niža od svih zemalja regiona osim Makedonije, a nama omiljeno poređenje sa Hrvatskom kaže i to da je minimalna plata u ovoj susednoj zemlji viša od prosečne plate u Srbiji.
U privlačenju investicija iz inostranstva jeftina radna snaga, nažalost, jeste jedan od glavnih aduta Srbije. Na primer, iako rade kod istog poslodavca, radnici valjevskog postrojenja fabrike „Gorenje“ primaju tri puta manje plate nego radnici iste firme u Sloveniji . Ne samo fabrike iz najrazvijenijih evropskih zemalja, već i one iz regiona, danas sele svoja postrojenja na teritoriju Srbije.
Ljudi koji se bave brendiranjem države moraju se jako potruditi da ne izgube bitku sa razočaravajućom statistikom – inače, Srbija lako može postati poznata pre svega kao „zemlja jeftine radne snage“ .
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
