Миња Милетић: Одговор на питање!

Биографија Миње Милетић може бити одговор на питање, које је често у рубрици Они инспиришу. Питање гласи – У којој мери се каријера дешава а у којој планира?

Миња Милетић, новинарка и водитељка Јутарњег програма на телевизији Пинк, је дипломирала на Медицинском факултету у Београду. По занимању је новинар а по образовању лекар. Новинарство јој се десило али је наставак истог био резултат доброг плана.

Кренимо испочетка... Читајући њену биографију можете увидети да се некако, можда интуитивно, спремала за оно што је чека, за ТВ камере, дискусију, јавни наступ. Као дете је похађала часове глуме код признатог и познатог Бате Миладиновића, ослобађала се страха од јавног наступа, учила се одговорности и вежбала на дикцији. Уследила је XИВ београдска гимназија а након ње Медицински факултет. Све је водило закључку да ће нас Миња „лечити“ уместо „будити“ али... Десило се нешто што је променило ток њене каријере али не и образовања. Нешто што је вратило на стазе из детињства...стазе посуте светлом, камерама, информацијама, саговорницима, шминком, узбуђењем, тремом, одговорношћу према себи али и према свима нама који слушамо, ослушкујемо, критикујемо, хвалимо, потцењујемо и прецењујемо вредност њене речи, коментара, постављеног питања. „Стазе“ су биле YуИнфо, Политика, Студио Б, Фоx, Пинк али путоказ је био и остао исти - увек показује право и никада пречицу.

Комбинација оног што је планирала и оног што јој се десило чини њу саму, особу која је свесна да се ствари морају довршити до краја (у њеном случају факултет), али и да се морате посветити себи, упознати соптвене жеље, а онда имати храбрости и воље да жеље претворите у стварност. А њена стварност је телевизија.

Да ли телевизија креира стварност или илузију?

Успех телевизије је управо у кокетирању између стварности и илузије. Догађаји и информације које су стварне она интерпретира на себи својствен начин. „Удара свој печат“ на тему којом се бави, па тако имамо различите углове, призме гледања једне теме. Телевизија је одлична ствар уколико се употребљава у праве сврхе, сврхе информисања, едукације, забаве, смеха. У неким сегментима преовлађује стварност, у некима крајња илузија а на гледаоцима је изаберу оно што им највише одговара.

Која је вест коју прижељкујете да објавите?

Вест коју прижељкујем да објавим је да је Србија постала чланица ЕУ. „ЕУ“ је била верни пратилац моје досадашње каријере. Прве прилоге које сам правила тицали су се веза Србије и ЕУ. Надам се да ће чланство уследити пре завршетка моје каријере!

Шта бисте питали младог човека на почетку каријере?

Тешка економска ситуација је погодила све, како оне који раде тако и оне који су на зачецима својих каријера. Овим другима је можда за нијансу теже јер почетак каријере носи извесну дозу страха и треме. Млади су врло присутни као гости емисије коју водим и питање са којим често завршавам разговор са успешним и талентованим представницима наше земље је: Како одговарају на пословне изазове које им се дешавају, као и на неправду у пословном окружењу. Одговори се често поклапају, а тичу се вере у себе а и у друге.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/миња_милетиц2.јпег" видтх="300" хеигхт="450" />
А шта бисте му посаветовали?

Поред страха и треме, који носи уплив у „пословне воде“, не треба заборавити на ентузијазам и радост. Савет за успех је исти, чини ми се вековима - рад, труд, доследност себи и послу... Нажалост, овај век „краси“ и доза неморала на путу до успеха. Не бирају се средства за долазак до циља. Ја сам средства увек бирала и будила се блиставог образа!

У којој мери се каријера дешава а у којој планира?

Слажем се са Вашим уводом у коме ме „етикетирате“ као пример особе чија се каријера и планирала и дешавала. Верујем да је то случај у свим областима живота. И то ми се негде допада. Спонтаност и непредвидљивост имају своју драж. Али то не значи препустити се и не држати „конце“ у својим рукама, већ успешно комбиновати оно што вам живот пружа са оним што носите у себи, са сопственим потенцијалима.

Успешан човек је онај који спремно дочека шансу која му се пружи. Да ли сте „успешни“?

Поменутој дефиницији бих додала и важност и умешност појединца да шансу препозна као шансу. Ја сам своје препознавала и била спремна да докажем себи а и другима да су исту пружили правој особи. Не треба се препуштати и „уљуљкавати“ у тренутно стање, увек можете више, боље и квалитеније него што Ви а и други мисле да можете. Уживам у померању граница својих потенцијала и сваки милиметар даље ми значи много и чини ме срећном. Пут достизања успеха је дугачак, мери се километрима али кренимо од милиметра за почетак.

Шта је драгоценије у 21. Веку – знање или информација?

Знање да препознате важност неке информације. У „мом свету“ знање је база, а информација надградња.

Шта је већа привилегија - живети од посла или волети посао?

Живети од посла који волите. Смејала бих се од среће када би сваки човек у нашој земљи био у могућности да осети драж те привилегије. “ИЛИ“ у Вашем питању води непотпуној срећи, срећи на једном али не и на другом фронту. Али ако ме већ стављате у ситуацију обавезног избора мој би био - Живети од посла, а срећу са пуним стомаком ћу надоместити неким другим стварима, људима, могућностима.

Посао 21. века је...

Ако пожељност неког посла посматрамо кроз новац, моћ, статус, удобност живота онда све то са собом носи „посао“ политичара, али чини ми се и много стреса, неизговерених истина, неморалних радњи. Посао сваког, па и 21. века, је везан за медицину и људе који нас лече. Здрави, физички и ментално, можемо постићи све!