Autor: Алекса Јовановић
Мирко Луковић је музичар који је пажњу на себе скренуо још давне 2002. године када се појавио као фронтмен групе Раре. Спотови за прве синглове Ролл yоур овн и Вапор глов, били су им лична карта на музичкој сцени коју су тада почели да освајају новим алтернативним прогресив рок звуком. Иако је тада имао само 20 година, Мирко је на моћан и уверљив начин интерпретирао песме на енглеском језику и Раре је наишао на одличан пријем медија и публике. Одржали су преко 100 концерата у земљи и региону, наступали на Беер фесту и Еxиту, делили бину са многим старијим и већ афирмисаним бендовима, а недавно су били и предгрупа Гуано апес-у у Арени.
Можда га је фигура фронтмена бенда обележила, али мало бољи познаваоци његовог рада би се сложили му је то само једна од ставки у биографији. Осим ауторског рада у Раре-у, Мирко је активан и као композитор и продуцент примењене музике (потписује музику за ТВ серију Миле против транзиције, рекламе, ревије, перформансе и видео игре), дизајнирао је патике за спортски бренд Пума, сарађивао са Аном Станић, Александром Ковач и Мадам Пиано, и радио за клијенте као што су МТС, Банца Интеса, Битеф, Цоца-Цола, Нестле итд.
Ипак, може се рећи да је најјачи лични печат оставио на свом последњем пројекту. Након краћег повлачења из медија, појавио се спот за песму Дивљи коју изводи као солиста и који је увертира у једну иновативну и потпуно другачију причу - први самостални музички албум Гола вода. Нове песме жанровски су најближе трип попу и настале су као кулминација рада и напор да изрази своју креативност и прикаже оно што он јесте. Отворио је музички студио Хускее и покренуо сајт мирколуковиц.цом где свако може да се упозна са његовим радом и идејама, као и да бесплатно преузме музичке садржаје.
Песме се албума Гола вода су брутално искрене, директне и дочаравају твоја размишљања и интимне осећаје без трунке скривања. Како си доживео и проживео процес настајања Голе воде?
Гола вода је по мени један крајње природан процес. Можда је систем снимања и компоновања био другачији у односу на оно како сам то радио у бенду Раре, али мислим да је то управо и вредност тог искуства. Као и све што сам икада створио и Гола вода је из мене изашла као нешто неусиљено, инспирисано и испровоцирано животом који живим. И текстови и музика. Гола вода је као и Раре нешто што бих ја слушао и да су то нечије туђе креације јер ми се та музика свиђа.
Процес је био исцрпан у смислу да сам се својски потрудио да све звучи што боље као и да све буде што концизније и садржајније. Било је јако интересантно одговарати на сопствена питања и на музичке теме које сам себи задавао из позиције рецимо текстописца. Не препоручујем да се на албумима људи до краја сами баве сваким његовим сегментом, јер се на неке ствари троши више времена него иначе услед незаобилазне субјективности, али ја сам желео такво искуство и осећао сам да негде то себи дугујем након два бендовска албума. Видећемо како ће се ствари даље одвијати јер сам тренутно појачан новим бендом чијим се идејама веома радујем када је у питању рад на новим песмама.
Ја казем музичка сцена у Србији, ти кажеш…?
Кажем да се тиме не треба оптерећивати. Ја размишљам о сопственом учинку и о раду оних које поштујем. Каријере су препуштене самим уметницима и то је сада једноставно тако. Све зависи од индивидуалних залагања и улагања.
Чињеница је да индустријска и пословна инфраструктура не постоји, али ту смо где смо и ја само позивам људе да буду истрајни и вредни у грађењу свега тога. Надам се да ће се временом и млади пословни људи окретати ка музици као исплативом бизнису и улагати своје време и труд у грађење неког система који евидентно недостаје. Не треба чекати да решења падну са неба јер неће, али не треба очекивати ни да уметници комплетно сами решити проблеме ауторских и извођачких права, системе за пребројавање медијских емитовања интелектуалне својине, менаџерисања, агенција за заказивање наступа и медијских гостовања......
Музичка индустрија, чак и код нас, чак и у овим условима није неисплатива, само захтева стрпљива улагања и преданост као и било који други посао. А сцена .... Сцена су задовољни уметници који имају добре услове за рад и охрабрени да све више стварају.
Да ли си чешће наилазио на одобравање или одбијање током реализације својих идеја? Да ли могу став и мишљење других да те деморалишу или наведу да одустанеш?
Много чешће сам наилазио на одобравање што ми је говорило да оно што радим поседује квалитет. Не треба се претерано водити туђим мишљењем али ако би ми 99 од 100 људи скренуло пажњу да нешто не радим добро размислио бих о свему. Ценим залагање и жељу али и чврсто верујем да није све за свакога, а уметност у свој својој ширини често уме да некоме да лажну наду. Сви имају право да се испољавају на свој начин, али се на крају на површини ипак задрже с једне стране квалитет, а са друге оно што људе забавља или испуњава.
Сваки уметник пролази кроз различите фазе у којима је више или мање задовољан својим учинком и то не зависи од става других људи већ од унутрашње испуњености или евентуално материјалне ситуације у којој се можеш наћи. Став и мишљење других могу да те мотивишу, поправе, чак и повреде али никако да те наведу да одустанеш. Искрено сам мишљења да су и похвале и куђења веома кратког даха и да се увек изнова треба трудити и стварати.
Која реченица/савет те највише мотивише да стално радиш на себи?
Мотивишу ме тренуци у којима створим нешто чиме сам истински задовољан. Тај осећај је јединствен. Ако бих морао да изаберем конкретну мото реченицу то је свакако : Рад ослобађа! У толико аспеката живота ми тај мото увек врати снагу јер се након уложеног труда увек осећам испуњенијим.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/мирко_луковиц1.јпг" видтх="300" хеигхт="450" />
Да ли размишљаш о профитабилности својих послова или само следиш креативни импулс?
Моје бављење музиком је прилично широк појам у коме има довољно простора и за чисту креацију и за одговоре на нечију потражњу. Моменат чисте инспирације када се роди идеја је нешто што никада нисам замутио калкулацијом о профитабилности. Мислим да је то заправо код највећег броја људи исто тако. Превише си у тренутку заокупљен и узбуђен идејом да би стигао да размишљаш о последицама учињеног. У даљем раду се могу разликовати приступи али ја и тада више покушавам да чујем какав правац песма самој себи диктира. Сваки корак води даље у неком правцу, а такође, у сваком послу па и у уметности постоје систем, правила, одреднице којима се нешто исказује. У тим ситуацијама се показује колико је претходно образовање, наслушаност, ширина и познавање штива важно јер то емоцији даје простор да не губи време на жанр и границе, већ да слободно саму себе исписује.
Наравно када је у питању наручени посао размишљам о томе да клијент буде задовољан и добије оно што је тражио. Плус оно нешто посебно због чега је и дошао превасходно у мој студио. Профитабилност ту онда зависи од квалитета услуге као и адекватног одговора на задату тему.
Да ли мислиш да је за младог стручњака у Србији перспективније да покрене сопствени бизнис или да каријеру гради у великим компанијама/институцијама, и зашто?
То све зависи од нивоа нечије аспирације и природе посла којим се бави. Неки људи срећу виде у малим стварима или у пословима за које поуздано знају да нису претерано исплативи. И то је скроз легитиман избор.
Оно што ја предлажем у овом тренутку, поготово за младог стручњака је стицање додатног искуства и знања ван граница наше земље. Усавршавање је кључ као и стално отварање нових прилика за себе и мислим да је за младе људе јако битно упоређивање са својим вршњацима као и савладавање модерних и савремених техника у послу којим се баве. То све води ка животу обогаћеним избором. Дакле ово је време за придруживање већим фирмама и рад у иностранству, а никако за покретање сопственог бизниса у нашој земљи. Да не залазим у бирократске детаље ово је тренутак када се мали бизнис једноставно не исплати, ако се узму у обзир таксе, порези и све што се правно решава на том пољу код нас јер је и даље транзициони период у коме преузимамо моделе из земља ЕУ које имају знатно виши животни стандард, а цене услуга не расту јер људи немају новца.
Визе су скинуте, интернет је доступан, борите се за своје место под сунцем и то радите тамо где се то више исплати.
“Знам колико не знам”… проналазиш ли се у томе?
Мислим да ћу се до краја живота проналазити у тој реченици али такође осећам и сигурност коју сам стекао оним што је већ урађено и оним што сам до сада савладао. На усавршавању своје технике и образовања планирам увек да радим јер ново време носи нове људе и идеје и важно је бити у корак са тиме. Наравно, важно је наћи однос између дошколавања и рада са оним што већ поседујеш јер се често ствари најбоље схватају када их сам пропустиш кроз свој систем. Не треба се никад претворити у сујетног свезналицу који одбија даље да учи али ни у књишког мољца који се плаши да примени научено. Конретно, оно на чему ја тренутно радим поред продукције су језици, свирање клавира и маркетиншка комуникација. То су све аспекти посла који ће ми помоћи у будућности и које морам да ојачам.
У којој мери се каријера планира а у којој мери се “дешава”?
Планови су увек испред онога што је учињено јер у свему чиме се бавим постоји јасно изражен дисбаланс између уложеног и повраћеног. Поготово у материјалном смислу. Улагања су константна и неопходна, а повраћај свега тога често у нескладу са уложеним. И велике каријере се базирају превасходно на идеји, јер свако има неку визију о томе куда би даље требало да се креће. Имајући у виду наше услове и величину укупног тржишта логично је да се неке ствари спорије дешавају од предвиђеног али свакако је важно да када се десе ипак буду део неког основног плана. У мом случају врло водим рачуна о концепту и правцу каријере на ком год нивоу се у датом тренутку налазио.
Чему си у пословном смислу најпосвећенији у последње време и да ли се у Хускее студију спрема нешто ново?
Посвећен сам идеји да се све чиме сам се бавио до сада повеже у једну целину. Чињеница да певам, продуцирам, компонујем, пишем текстове, имам студио, имам еклектичан приступ музици. Да себе одржим на позицији уметника који може да се бави различитим делатностима и жанровима са једнаким кредибилитетом. Желео бих да неко ко се упозна са мојим радом сазна и за Раре, и за соло каријеру и за примењену музику. И да из свега тога разуме зашто сам се упустио у све то као и квалитет који је постигнут. Поред тога посвећен сам одржавању континуитета нових послова, сарадњи и креација јер је то мој живот, и желим да буде што испуњенији. Ново у студију је песма Када си ту коју сам урадио за Тијану Богићевић која премијерно креће са емитовањем на Хит мусиц ФМ радију до краја месеца. Затим песма коју ускоро завршавам за Татјану Цицу Đорђевић (еx Стрип и учесница серијала Први глас Србије). Припремам и песму која представља нови роман писца Жељка Обреновића Талог, као и неке нове ствари за Раре и соло пројекат. Поред тога урадио сам и неколико рекламних џинглова за страно тржиште. У студију никад не мањка нових пројеката.
Која су по твом мишљењу занимања 21. века?
Занимања као што су програмер, графички дизајнер, финансијски аналитичар, као и занимања у медицини су оно што ће увек бити потребно и актуелно. Будућност нуди широку лепезу нових атрактивних креативних занимања али потражња није толико велика па су често и високо школовани људи препуштени сами себи. Пажљиво треба бирати занимање и што боље мирити главу са срцем.
Савет младим људима за крај (који желе успешну каријеру)?
Радите много. Мање причајте шта бисте и како би требало већ само радите. Не плашите се да грешите али никако не одустајте. Живите свој посао и идеје које имате. Поштујте туђа мишљења и савете али узимајте из свега тога само оно што вам има највише смисла. Будите смели да јасно тражите оно што желите и да се понудите људима са којима бисте волели да радите јер иначе они тешко могу да сазнају за вас. Не страхујте од тога да будете одбијени јер чак и у тој ситуацији некоме остајете у 'систему' и имате лакши приступ уколико поново желите да представите своју побољшану идеју.
Радите и слушајте своје срце.
_thumb2.jpg)
