Tweet
Ovo je, bez sumnje, jedna od najvećih američkih ikona – Kip slobode osvetljava svet još od 1886. godine, kada je podignut u zalivu Njujorka. Ipak, pojavile su se nove spekulacije u vezi sa poreklom ovog čuvenog spomenika.

FOTO: Nueva York

Prevela: Aleksandra Bugarski

Spomenik koji je Francuska poklonila Sjedinjenim Američkim Državama za obeležavanje stogodišnjice nezavisnosti brzo se pretvorio u simbol nade za stotine hiljada migranata koji su došli na severnoameričko tlo. Možda su, upravo zbog toga, nakon što je američki predsednik Donald Tramp pokušao da zabrani ulazak u zemlju putnicima iz sedam zemalja čije je većinsko stanovništvo muslimansko, mnogi počeli da naglašavaju malo poznat i, zasigurno, ironičan detalj iz prošlosti Sjedinjenih Američkih Država.

Statua je delo francuskog vajara Frederika Bartoldija. Prema profesoru istorije sa Univerziteta u Njujorku, Edvardu Berensonu, ideja vajara bila je da predstavi ženu arapskog porekla. Zaista, vajar je bio inspirisan projektom moderne verzije čuvenog Kolosa sa Rodosa – statue kojom je proslavljeno otvaranje Sueckog kanala. „Spomenik je trebalo da predstavlja ženu koja na južnom ulazu u Suecki kanal drži baklju iznad glave“, objasnio je Berenson za The World, program Javnog internacionalnog radija u saradnji sa BBC-jem. „Žena je trebalo da bude obučena u tradicionalnu nošnju arapskih seljana“, dodao je autor knjige „Kip slobode: transatlantska priča“ (The Statue of Liberty: A Transatlantic Story).

FOTO: BBC Mundo

„Reciklirani“ projekat?

Egipatski projekat je, međutim, na kraju prekinut zbog nedostatka sredstava. Prema Berensonu, Bartoldi je ipak pronašao način kako da „reciklira“ svoje delo. „Nekoliko godina ranije, Bartoldi i njegovi prijatelji su odlučili da naprave poklon za Sjedinjene Američke Države za proslavu stogodišnjice Američke revolucije“, kaže istoričar. I onda je pomislio: „Aha! Imam sjajnu ideju! Mogu da ponovo iskoristim ovo delo, ali sa nekim izmenama“. Prema Berensonu, Francuz je transformisao arapsku haljinu iz prvobitnog dizajna kako bi, verovatno muslimansku, ženu pretvorio u grčko-rimsku boginju slobode.

U knjizi „Kip slobode“, bibliotekara i istoričara spomenika Berija Morena, može se videti nekoliko slika modela francuskog vajara koji ukazuju na jasnu vezu između propalog projekta Egipat donosi svetlost Aziji i Sloboda osvetljava svet, koji će biti podignut nekoliko godina kasnije u SAD-u. Ipak, prema Bartoldijevim biografima Roberu Belou i Danijelu Bermondu, vajar je uvek insistirao na tome da je njegova najpoznatija statua originalno delo, a ne ponovna upotreba propalog projekta.

FOTO: BBC Mundo, Frederik Bartoldi

Predmet kontroverzi

Kao što priznaje i sâm Berenson, ovo se verovatno dogodilo jer bi ideja o statui arapske žene u luci Njujorka bila problematična u tom trenutku. „Ne bi bilo nešto sa čime bi se ljudi u ovoj zemlji mogli identifikovati“, smatra on. „Zapravo, njegov predlog za grčko-rimsku slobodu su odbili svi u Sjedinjenim Američkim Državama, jer nije postojala tradicija postavljanja javnih spomenika, a grčko-rimska simbolika nije bila dovoljno poznata u to vreme. Ako je jedna zapadnjačka slika već bila kontroverzna, mislim da bi zbog jedne nezapadnjačke projekat bio potpuno odbijen“, rekao je profesor za The World.

Zapravo, kako se priseća Berenson, ovo nije bila jedina promena među Bartoldijevim prvim modelima i statuom koju sada već svi prepoznajemo. U prvim nacrtima statue Sloboda osvetljava svet, boginja se pojavljuje držeći, pored baklje, pokidane lance. „Sasvim je verovatno da je prva simbolika statue bila povezana sa ukidanjem ropstva“, potvrđuje Berenson. „Međutim, kada je Bartoldi podigao statuu 1880. godine, to je već bila daleka uspomena, zbog čega se verovatno odlučio za dobroćudne i manje kontroverzne slike“, kaže o odluci da se lanci zamene tablama na kojima piše datum nezavisnosti Sjedinjanih Američkih Država.

FOTO: Smart Destinations

Kontradiktornost

Pokidani lanci, ipak, nisu potpuno uklonjeni, jer ih je Bartlodi ostavio u podnožju statue. Takođe, istoričar Berenson ne veruje da je arapska, i verovatno muslimanska, veza sa kultnom statuom neophodna kako bi se pokazala kontradiktornost politike predsednika Trampa sa onim što statua oduvek simbolizuje. „To je veoma tužno, jer je Kip slobode oduvek predstavljao dobrodošlicu ljudima sa druge strane koji su bežali od patnje ili tražili utočište“, kaže on. „I svi znaju pesmu Eme Lazarus, ispisanu na statui: Dajte mi svoje umorne, svoje siromašne, svoje okupljene mase... Ipak, sada izgleda da odbacujemo te umorne i siromašne, a to je protiv onoga što statua znači“, zaključuje Berenson.


IZVOR: BBC Mundo

Aleksandra je uporna i tvrdoglava, a uživa u čitanju knjiga uz kafu i gledanju fudbalskih utakmica.

***

Pročitajte i:

Zavirite u manje poznate kutke Beograda
10 stvari koje niste znali o astečkoj religiji
Vodič kroz Gaudijevu Barselonu

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi, koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova sa španskog, to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu, CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected], sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI