Autor: Ненад Илић
Волонтеризам у Србији постепно добија на значају, и све је више младих који се укључују у волонтерске активности у разним организацијама, на спортским такмичењима, фестивалима. Када је реч о волонтирању у спорту, после Универзијаде 2009. године која је одржана у Србији, изградјена је другачија свест и однос младих према појму волонтеризма, што је резултирало константним повећањем броја оних који се пријављују за волонтирања на спортским такмичењима, али и у клубовима, спортским савезима.
О предностима волонтирања, начину функционисања и бенефитима, разговарали смо са Младеном Стефановићем, свршеним средњошколцем из Смедерева. У наредним редовима сазнаћете нешто више о овом младом и амбициозном младићу, о његовој љубави према спорту, као и начину на који он помаже клубу у којем је још као дечак почео да тренира кошарку.
Када си почео да тренираш кошарку, и шта је било то што те је навело да се одлучиш за тај спорт?
Кошарку сам почео да тренирам од своје 13. године, и то сасвим случајно. У основној школи коју сам похађао у то време формирала се кошаркашка секција, и одлучио да одем на тренинг и да се окушам и у том спорту, јер сам пре тога, као и свако дете, „тражио себе“ и тренирао разне спортове. Касније сам одлучио да почнем озбиљније да тренирам и постао сам члан једног локалног кошаркашког клуба. После тог тренинга, пронашао сам себе у том спорту и тако дан данас остао веран кошарци.
Иако ниси наставио активно да тренираш, одлучио да останеш у спорту и почео да волонтираш у клубу у којем си тренирао. Шта је имало утицаја да се одлучиш за волонтирање?
Нажалост, ситуација је била таква да нисам могао да наставим активно да тренирам. Прошао сам све младје категорије, од пионира до јуниора, али у сениорској категорији није било прилике да се докажем. И поред тога, одлучио сам да останем у спорту, у кошарци. Ситуација на спортској сцени Србије је поражавајућа. Велики спортски колективи пролазе кроз можда најтеже тренутке у својим историјама, тако да можете да замислите каква је ситуација у мањим клубовима. Свестан те чинењице, али и због привржености према клубу и људима који тамо раде, који су имали великог утицаја на моје одрастање, на мој развој личности и на оно што сам постао данас, одлучио сам да понудим своју помоћ у овим тешким тренуцима за наш спорт и тиме дам свој скроман допринос друштву, а и конкретно клубу у којем сам провео много лепих тренутака.
Колико дуго волонтираш у кошаркашком клубу, и која су твоја задужења и обавезе?
Своје волонтерско ангажовање започео сам пре шест месеци. Моја задужења су евиденција чланова, праћење тренинга, евединција о редовности и присуствовању на тренинзима, до мало сложенијх ствари као што су водјење записника на званичним и пријатељским утакмицама, као и водјење статистике. Такодје, тренерима помажем у току самих тренинга када је то потребно приликом изводјења неких вежби.
Колико времена посвећујеш обавезама у клубу у току једног месеца, обзиром да често путујеш са екипама на одигравање утакмица?
Овде не постоји фиксно радно време. Када је у току такмичарска сезона дешава да скоро сваког викенда будем по читав дан са екипом, јер се доста путује. Дневне обавезе не изискују превише времена јер се своде на посећивање тренинга који су углавном после подне или увече, тако да увек могу да се организујем и испланирам своје обавезе. Сва та путовања и дружење са екипама ми не падају толико тешко јер се увек добро проведемо, без обзира на исход утакмице - кроз смех прича Младен.
Да ли имаш подршку одговорних људи из клуба и како функционише ваш однос?
Имам велику подршку, пре свега тренера који ми доста помажу да савладам све те појединости око организовања утакмица, тренинга итд. па све до људи у управи без чије подршке не бих ни имао прилике да волонтирам. Они ме познају још од моје тринаесте године и имамо заиста посебан однос, али то не утиче на моје професионално одрадјивање ствари које су ми поверене. Створили смо добар тим, и за сада добро функционишемо и сви имамо исти циљ, а то је стварање што бољих услова за рад младих кошаркаша и кошаркашица.
Које су предности волонтирања у спортским организацијама?
Предности су многобројне. Од упознавања људи, што сматрам да је од изузетне важности за младог човека, јер имате прилике да сарадјујете са људима из различитих области и занимања. Од званичних судија, делегата, познатих тренера, кошаркаша па све до људи који су на позицијама при градским управама. Путовања су на другом месту, јер сам играјући кошарку, а сада и у овој улози обишао све крајеве Србије а и шире. Турнири у иностранству, региону, кампови, припеме су само један од видова дружења, и стицања нових познанстава и контаката који вам могу бити од користити у будућности. И оно најбитније, увек имате прилике да научите нешто што до тада нисте знали.
Како твоја околина и друштво реагују на ту чињеницу да волонтираш ?
Волонтирање ми је до сада донело много тога, овако бих губио време да сам остао уз рачунар, фацебоок, игрице и све оно што данас заокупља већу део моје генерације. Сада имам једну обавезу, и радим нешто што је корисно за спорт и спортисте и имам подршку своје породице и пријатеља зато што радим управо оно што волим, и оно што ме чини срећним.
Да ли препоручујеш младима да почну да волонтирају у спортским организацијама, и које бенефите могу да очекују?
Суштина је да не можемо сви да постанемо професионални спортисти. Ако већ не можемо да помогнемо свом клубу на терену, борилишту, стази, онда то можемо да урадимо поред терена радећи такодје важне ствари без којих један спортски клуб не може да функционише. И ја сам живео у уверењу да су само они који су на терену једини важни и одговорни. Медјутим сада, када сам почео да откривам начин функционисања једног клуба увидео сам колико је енергије, знања и воље потребно да се спортистима обезбеде несметани услови за рад. Људи који раде „у сенци“ су подједнако важни као и сами спортисти који имају задатак да резултатима крунишу тај уложени труд. Бенефити не морају да буду само материјални. Искуство које сам добио, људи које сам упознао, контакти које сам остварио, градови које сам обишао, су довољни бенефити. Као и свакој области, и овде постоји шанса за напредак па се надам да ћу и ја добити такву прилику. Уз залагање и упорност ово може постати и ваш будући посао, да вас доведе до сталног запослења а самим тим и до прихода.
Шта би поручио младима?
Никада не одустајте, без обзира колико је тренутно тешко да остварите то што желите. Не чекајте промену, већ је сами створите.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
