Autor: Nenad Ilić
Volonterizam u Srbiji postepno dobija na značaju, i sve je više mladih koji se uključuju u volonterske aktivnosti u raznim organizacijama, na sportskim takmičenjima, festivalima. Kada je reč o volontiranju u sportu, posle Univerzijade 2009. godine koja je održana u Srbiji, izgradjena je drugačija svest i odnos mladih prema pojmu volonterizma, što je rezultiralo konstantnim povećanjem broja onih koji se prijavljuju za volontiranja na sportskim takmičenjima, ali i u klubovima, sportskim savezima.
O prednostima volontiranja, načinu funkcionisanja i benefitima, razgovarali smo sa Mladenom Stefanovićem, svršenim srednjoškolcem iz Smedereva. U narednim redovima saznaćete nešto više o ovom mladom i ambicioznom mladiću, o njegovoj ljubavi prema sportu, kao i načinu na koji on pomaže klubu u kojem je još kao dečak počeo da trenira košarku.
Kada si počeo da treniraš košarku, i šta je bilo to što te je navelo da se odlučiš za taj sport?
Košarku sam počeo da treniram od svoje 13. godine, i to sasvim slučajno. U osnovnoj školi koju sam pohađao u to vreme formirala se košarkaška sekcija, i odlučio da odem na trening i da se okušam i u tom sportu, jer sam pre toga, kao i svako dete, „tražio sebe“ i trenirao razne sportove. Kasnije sam odlučio da počnem ozbiljnije da treniram i postao sam član jednog lokalnog košarkaškog kluba. Posle tog treninga, pronašao sam sebe u tom sportu i tako dan danas ostao veran košarci.
Iako nisi nastavio aktivno da treniraš, odlučio da ostaneš u sportu i počeo da volontiraš u klubu u kojem si trenirao. Šta je imalo uticaja da se odlučiš za volontiranje?
Nažalost, situacija je bila takva da nisam mogao da nastavim aktivno da treniram. Prošao sam sve mladje kategorije, od pionira do juniora, ali u seniorskoj kategoriji nije bilo prilike da se dokažem. I pored toga, odlučio sam da ostanem u sportu, u košarci. Situacija na sportskoj sceni Srbije je poražavajuća. Veliki sportski kolektivi prolaze kroz možda najteže trenutke u svojim istorijama, tako da možete da zamislite kakva je situacija u manjim klubovima. Svestan te činenjice, ali i zbog privrženosti prema klubu i ljudima koji tamo rade, koji su imali velikog uticaja na moje odrastanje, na moj razvoj ličnosti i na ono što sam postao danas, odlučio sam da ponudim svoju pomoć u ovim teškim trenucima za naš sport i time dam svoj skroman doprinos društvu, a i konkretno klubu u kojem sam proveo mnogo lepih trenutaka.
Koliko dugo volontiraš u košarkaškom klubu, i koja su tvoja zaduženja i obaveze?
Svoje volontersko angažovanje započeo sam pre šest meseci. Moja zaduženja su evidencija članova, praćenje treninga, evedincija o redovnosti i prisustvovanju na treninzima, do malo složenijh stvari kao što su vodjenje zapisnika na zvaničnim i prijateljskim utakmicama, kao i vodjenje statistike. Takodje, trenerima pomažem u toku samih treninga kada je to potrebno prilikom izvodjenja nekih vežbi.
Koliko vremena posvećuješ obavezama u klubu u toku jednog meseca, obzirom da često putuješ sa ekipama na odigravanje utakmica?
Ovde ne postoji fiksno radno vreme. Kada je u toku takmičarska sezona dešava da skoro svakog vikenda budem po čitav dan sa ekipom, jer se dosta putuje. Dnevne obaveze ne iziskuju previše vremena jer se svode na posećivanje treninga koji su uglavnom posle podne ili uveče, tako da uvek mogu da se organizujem i isplaniram svoje obaveze. Sva ta putovanja i druženje sa ekipama mi ne padaju toliko teško jer se uvek dobro provedemo, bez obzira na ishod utakmice - kroz smeh priča Mladen.
Da li imaš podršku odgovornih ljudi iz kluba i kako funkcioniše vaš odnos?
Imam veliku podršku, pre svega trenera koji mi dosta pomažu da savladam sve te pojedinosti oko organizovanja utakmica, treninga itd. pa sve do ljudi u upravi bez čije podrške ne bih ni imao prilike da volontiram. Oni me poznaju još od moje trinaeste godine i imamo zaista poseban odnos, ali to ne utiče na moje profesionalno odradjivanje stvari koje su mi poverene. Stvorili smo dobar tim, i za sada dobro funkcionišemo i svi imamo isti cilj, a to je stvaranje što boljih uslova za rad mladih košarkaša i košarkašica.
Koje su prednosti volontiranja u sportskim organizacijama?
Prednosti su mnogobrojne. Od upoznavanja ljudi, što smatram da je od izuzetne važnosti za mladog čoveka, jer imate prilike da saradjujete sa ljudima iz različitih oblasti i zanimanja. Od zvaničnih sudija, delegata, poznatih trenera, košarkaša pa sve do ljudi koji su na pozicijama pri gradskim upravama. Putovanja su na drugom mestu, jer sam igrajući košarku, a sada i u ovoj ulozi obišao sve krajeve Srbije a i šire. Turniri u inostranstvu, regionu, kampovi, pripeme su samo jedan od vidova druženja, i sticanja novih poznanstava i kontakata koji vam mogu biti od koristiti u budućnosti. I ono najbitnije, uvek imate prilike da naučite nešto što do tada niste znali.
Kako tvoja okolina i društvo reaguju na tu činjenicu da volontiraš ?
Volontiranje mi je do sada donelo mnogo toga, ovako bih gubio vreme da sam ostao uz računar, facebook, igrice i sve ono što danas zaokuplja veću deo moje generacije. Sada imam jednu obavezu, i radim nešto što je korisno za sport i sportiste i imam podršku svoje porodice i prijatelja zato što radim upravo ono što volim, i ono što me čini srećnim.
Da li preporučuješ mladima da počnu da volontiraju u sportskim organizacijama, i koje benefite mogu da očekuju?
Suština je da ne možemo svi da postanemo profesionalni sportisti. Ako već ne možemo da pomognemo svom klubu na terenu, borilištu, stazi, onda to možemo da uradimo pored terena radeći takodje važne stvari bez kojih jedan sportski klub ne može da funkcioniše. I ja sam živeo u uverenju da su samo oni koji su na terenu jedini važni i odgovorni. Medjutim sada, kada sam počeo da otkrivam način funkcionisanja jednog kluba uvideo sam koliko je energije, znanja i volje potrebno da se sportistima obezbede nesmetani uslovi za rad. Ljudi koji rade „u senci“ su podjednako važni kao i sami sportisti koji imaju zadatak da rezultatima krunišu taj uloženi trud. Benefiti ne moraju da budu samo materijalni. Iskustvo koje sam dobio, ljudi koje sam upoznao, kontakti koje sam ostvario, gradovi koje sam obišao, su dovoljni benefiti. Kao i svakoj oblasti, i ovde postoji šansa za napredak pa se nadam da ću i ja dobiti takvu priliku. Uz zalaganje i upornost ovo može postati i vaš budući posao, da vas dovede do stalnog zaposlenja a samim tim i do prihoda.
Šta bi poručio mladima?
Nikada ne odustajte, bez obzira koliko je trenutno teško da ostvarite to što želite. Ne čekajte promenu, već je sami stvorite.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
