Млади или стари? Где смо сада ми?

ФОТО: wallpaper here

Сада, када су завршене све факултетске обавезе, након разних административних перипетија, након полагања испита, одбрана дипломског, уписа на мастер, на докторске студије, након успеха/неуспеха или делимичног успеха на свим тим пољима, сада када је све то свршено, можемо застати на тренутак. Удахнути хладан јесењи ваздух и запитати се: где смо сада ми?

Ја, иначе, не волим јесен. Тада, сви, пишу исто. Долази до неизбежног свођења животног биланса. Без обзира на узраст, јесењи шмек утиче тако да се сви помало погуре, скрију лице од оштрог палацања ветра, и задубе се у мисли о томе шта су досад урадили и како ће даље. Наравно, свакоме је његова мука најтежа. Бројни полу-свршени дипломци ће се здушно, а међу њима и ја, заклети да нема већег и болнијег јунака на овом непочин-пољу од студента. И то не било каквог студента (бруцоши се поготову не рачунају), већ апсолвенти и вечити студенти су ти који муче посебну бољку. Њима ће се придружити још многи који се налазе на специфичној раскрсници двадесетих година, где је скоро немогуће одредити положај на животној скали. Збуњени, питају се - да ли су и даље млади, или су већ стари.

Уколико се седне и стави на папир за и против, биће више него очигледно да има подједнако аргумената и за једно и за друго уверење. А не знати да ли си стар или млад не само да подрива личност у темељу, већ онемогућава даљу надградњу идентитета, фрустрира и онеспокојава емотивне централе, и укида могућност доношења иоле чврстих одлука. Јер све што се планира у будућности, планира се са одређене тачке у садашњости, а ако је тачка у садашњости магловита, било каква визија будућности је практично недоступна. На тај начин се ствара добро знан осећај безизлазности. И ето нама наше јесени, и живота без смисла.

Синтакса ће вас увек одати, у то немојте сумњати. У зависности да ли кажете долази нови дан или улазим у нови дан, на известан начин, откривате своју пасивну или активну позицију у односу на време. У првом случају, препуштате се и не преузимате никакву одговорност за оно што доноси сутрашњица, а у другом, ви сте делатна страна односа и од вас зависи сваки будући исход. Све је ствар перспективе, а да је време релативна твар, одавно је познато. Но ипак, ако се о времену може говорити, па самим тим и мислити на различите начине, често се заборавља да пука генерализација и банализација временске линије као састављене из младе и старе половине, заправо, не може ни опстати. Младо или старо - то су друштвене конструкције и представљају ствар договора који нема никакве везе са објективним истинама. Небитно је.

Моје и твоје време се разликују - иако можда делимо исти број година трајања на овој земљи. Време није исто за све и за све постоји своје време. Уколико прихватите да су сви другачији и да ни време ни живот нису материјал који се може укалупити у општеважеће дефиниције, лишићете се бројних имагинарних мука, а међу њима и осећаја да негде касните или журите. Немојте кидати улудо живот, делити га на младост и старост. Живот је једна недељива целина. Место на коме се налазите на временској линији јесте место где треба да будете - у односу на једне млади, у односу на друге стари. На вама је само да ту позицију учините јединственом, јер једно је сигурно – у њу се нећете поново вратити.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti