Mladi ili stari? Gde smo sada mi?

FOTO: wallpaper here

Sada, kada su završene sve fakultetske obaveze, nakon raznih administrativnih peripetija, nakon polaganja ispita, odbrana diplomskog, upisa na master, na doktorske studije, nakon uspeha/neuspeha ili delimičnog uspeha na svim tim poljima, sada kada je sve to svršeno, možemo zastati na trenutak. Udahnuti hladan jesenji vazduh i zapitati se: gde smo sada mi?

Ja, inače, ne volim jesen. Tada, svi, pišu isto. Dolazi do neizbežnog svođenja životnog bilansa. Bez obzira na uzrast, jesenji šmek utiče tako da se svi pomalo pogure, skriju lice od oštrog palacanja vetra, i zadube se u misli o tome šta su dosad uradili i kako će dalje. Naravno, svakome je njegova muka najteža. Brojni polu-svršeni diplomci će se zdušno, a među njima i ja, zakleti da nema većeg i bolnijeg junaka na ovom nepočin-polju od studenta. I to ne bilo kakvog studenta (brucoši se pogotovu ne računaju), već apsolventi i večiti studenti su ti koji muče posebnu boljku. Njima će se pridružiti još mnogi koji se nalaze na specifičnoj raskrsnici dvadesetih godina, gde je skoro nemoguće odrediti položaj na životnoj skali. Zbunjeni, pitaju se - da li su i dalje mladi, ili su već stari.

Ukoliko se sedne i stavi na papir za i protiv, biće više nego očigledno da ima podjednako argumenata i za jedno i za drugo uverenje. A ne znati da li si star ili mlad ne samo da podriva ličnost u temelju, već onemogućava dalju nadgradnju identiteta, frustrira i onespokojava emotivne centrale, i ukida mogućnost donošenja iole čvrstih odluka. Jer sve što se planira u budućnosti, planira se sa određene tačke u sadašnjosti, a ako je tačka u sadašnjosti maglovita, bilo kakva vizija budućnosti je praktično nedostupna. Na taj način se stvara dobro znan osećaj bezizlaznosti. I eto nama naše jeseni, i života bez smisla.

Sintaksa će vas uvek odati, u to nemojte sumnjati. U zavisnosti da li kažete dolazi novi dan ili ulazim u novi dan, na izvestan način, otkrivate svoju pasivnu ili aktivnu poziciju u odnosu na vreme. U prvom slučaju, prepuštate se i ne preuzimate nikakvu odgovornost za ono što donosi sutrašnjica, a u drugom, vi ste delatna strana odnosa i od vas zavisi svaki budući ishod. Sve je stvar perspektive, a da je vreme relativna tvar, odavno je poznato. No ipak, ako se o vremenu može govoriti, pa samim tim i misliti na različite načine, često se zaboravlja da puka generalizacija i banalizacija vremenske linije kao sastavljene iz mlade i stare polovine, zapravo, ne može ni opstati. Mlado ili staro - to su društvene konstrukcije i predstavljaju stvar dogovora koji nema nikakve veze sa objektivnim istinama. Nebitno je.

Moje i tvoje vreme se razlikuju - iako možda delimo isti broj godina trajanja na ovoj zemlji. Vreme nije isto za sve i za sve postoji svoje vreme. Ukoliko prihvatite da su svi drugačiji i da ni vreme ni život nisu materijal koji se može ukalupiti u opštevažeće definicije, lišićete se brojnih imaginarnih muka, a među njima i osećaja da negde kasnite ili žurite. Nemojte kidati uludo život, deliti ga na mladost i starost. Život je jedna nedeljiva celina. Mesto na kome se nalazite na vremenskoj liniji jeste mesto gde treba da budete - u odnosu na jedne mladi, u odnosu na druge stari. Na vama je samo da tu poziciju učinite jedinstvenom, jer jedno je sigurno – u nju se nećete ponovo vratiti.

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti