Август је био берићетан месец. У августу сам од писања текста за портфолио пријатељице сликарке, и шестодневног диринчења у млину, зарадио 200 евра. У року од месец дана ти су папирнати акробати, чијим је вештинама моја свакодневица била накратко улепшана, отпливали недокучивим токовима размене. А онда се све покварило. Извори су пресушили. Спопао ме стомачни грип, дехидрација, и поново, депресија. У амбуланти градске болнице копрцао сам се прикачен на инфузију. У бесаним ноћима, у знојавој и изгужваној постељи морила ме несаница. У оним ноћима када би ме сан обрвао кошмар би ме опхрвао. И све у круг, чији обим, тврд као зид, мора нечим да се пробије. Али чиме? Главом?
У млину, чија је глава синовац једног пуковника, у новоизграђеном производном комплексу фарбали смо грдосију од машине, нас четворица који нисмо имали појма о фарбању, и остарели мајстор који је спустио цену таман толико да уклони сву конкуренцију. Будући да сам мајсторско дете, мислио сам да знам довољно о наравима мајстора, и да ме ћуди неког измученог занатлије неће стајати скупље него што ме већ коштају ћуди неразумне политике. Ал не лези враже... Мајстор пргав, својеглав, ради по своме и за инат и самом себи. А синовац пуковника, испуњен свешћу о властитом значају у светским токовима, нашао у мајстору препреку на ћуприји којом жели хитро да се пребаци на другу обалу, тамо где посао постаје још уноснији. Сит од увреда које сам стоички трпео и висећи на мердевинама, петог дана суочио сам се оним што је у млину свакодневица: са млевењем. Али, са млевењем какво је за мене било непознаница и узрок страшног шока. Ти само знаш да причаш! Колико смо боје купили? Колико? А шта сам ја горе видео? Шта? Видео сам све оно што нисам могао да сањам! Ти си готов! Мртав! Не занима ме уопште како ћеш то да поправиш, ни да ли имаш довољно материјала. Ако не видим ствар завршену како смо се договорили гледај где ћеш јер ја знам шта ћу! - грмео је пуковников синовац силазећи низ степенице, а за њим се оборене главе, укаљане части и црвен од беса вукао мајстор, као пребијено псето. Свет се скупио у скучену слику, слику млина у коме је свако истовремено и жито и жрвањ, и у коме свако има некога кога меље и од кога бива млевен. У тој тесној слици постало ми је неподношљиво, стадох да се гушим и презнојавам. Запитао сам се где је Бог када људи говоре овакве ствари, када без имало страха прете страшним казнама као да су заузели његов трон? Бог се уморио од зла, помислих уместо одговора.
Увече је мајстор, одбивши да вечера отворио флашу ракије и наставио причу свог живота, која се за разлику од претходних вечери запутила неким кривим и врлетним беспућима на којима је његова напаћена душа посртала. Могао сам да га опалим песницом, и опалио сам га песницом у себи. Али док не завршим посао нећу окусити ништа од хране коју спремају. Ништа! То је моје право! - прекину он овим речима своје бескрајно умовање, и као да се испод њих потписује, изврну чашу ракије. Ништа није вредело. Посао се радио испочетка, посао се радио са ризиком са којим нисам умео да се носим. Сатрвен стрепњом и мучен црним сумњама које су ме читавог дана млеле реших да на концу дам отказ са исплатом или без исплате, да дам отказ и напустим млин, његово прашњаво двориште и теретњаке који се по њему окрећу, да више не гледам крезавог пословођу који на посао долази у скупоценој лимузини, пуковниковог синовца који у својој подели улога прави фарсу од наших живота, да напустим мајстора и неуке шегрте и покушам да све то заборавим.
Август је био тежак месец. Земља је испуцала од суше, шуме су гореле. Као шума у пламену, горео сам и ја у врућици, устајући на сат времена да отрчим до клозета. Лекар ми је преписао хрпу лекова од којих ми је било боље, али на његовој листи није био онај од којег сам оздравио. Оздравио сам када сам решио да се по цену беде више не лаћам ничега у чему се не сналазим и да се вратим ономе што најбоље знам. Овоме.
Они ће помоћи да ово искуство стигне до што више људи:
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/пријатељи_водиц_за_презивљавање.ЈПГ" видтх="620" хеигхт="144" />
Овај текст је настао као део пројекта ВЗП – Водич за преживљавање. Пројекат има циљ да се чују приче и искуства свих нас како бисмо сутра били спремни да се сретнемо са различитим сутуцијама и да знамо да нисмо једини којима се то дешава! Уједно, стварамо и критичну масу која ће неминовно довести до промена.
Придружи се и ти! Пошаљи нам своју причу и можда баш ти освојиш Ваучер за преживљавање! Више информација OVDE
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
