FOTO: Pixabay
Prevela: Milka Mitrović
Anketa koja pokazuje da se 83% ljudi ispod 35 godina starosti osetilo usamljeno ne predstavlja iznenađenje. Ako steknete veštinu da budete sami to može da bude luksuz koji ćete naučiti da volite.
Samoća može da uđe u vaše kosti kao bolest, da vam se dogodi neočekivano, ili da stoji u dubini vašeg stomaka nedeljama kao nesvarena žvakaća guma. Pogotovu, izgleda, kada ste mladi.
Anketa koja je sprovedena od strane Opinijum for Big Lanč-a pokazala je da je 83% ljudi od 18 do 34 godine života doživelo dosadan, tih bol samoće, što nije iznenađujuće.
Naravno, lako je biti usamljen kada imate dvadesetak godina. Možete da sedite u kancelariji sa 50 ljudi, ali ako šaljete imejlove svojim kolegama umesto da razmenite tračeve dok pijete čaj u zajedničkoj kuhinji, onda je jako teško da budete deo grupe. Kada ručate dok sedite za radnim stolom, dokono razgledate fotografije drugih ljudi na Fejsbuku umesto da ćaskate za stolom u vezi sa poslednjim pokušajem kuhinje da napravi američko-meksičko jelo, dovodite sebe da budete izloženi hladnoj promaji samoće. Ako sedite na sofi sa svojim cimerom tiho čitajući statuse vaših prijatelja sa Tvitera o žurki na koju niste otišli, postoji verovatnoća da ćete se osećati društveno otuđeni. Da li je iznenađujuće da 28% ljudi ispod 35 godina života žele da imaju više prijatelja?
Naše konstantno stanje udaljene društvene interakcije je mač sa dve oštrice. Svesni smo svih ljudi koji se više zabavljaju od nas, dok smo mi nezainteresovani za pravljenje sopstvenih planova. Dogovor sa prijateljima da se izađe na piće često predstavlja skup tekstualnih poruka o odlaganju viđanja. Jesi li slobodan u utorak? Možda – javiću ti u ponedeljak. Hoćeš li da idemo negde večeras? Možda – čekaj da vidim da li mogu da se oslobodim poslovnih obaveza. Stižeš li? Izvini – upravo su me zadržali na poslovnom sastanku, ali možda možemo da se vidimo kasnije.
Postoji nešto još usamljenije u vezi sa druženjem koje se odlaže u društvenom vakuumu nego što je to suočavanje sa praznim dnevnikom. Mnogi ljudi ispod 35. godine života nisu uspeli da nauče uzvišenu umetnost samovanja. Kao što su vas tokom četvoročasovne vožnje kolima u poseti baki samo tri gumice za kosu, olovka i mučnina od putovanja naučile da se izborite sa dosadom, naši životi pre pojave mobilnih telefona su nas jednom naučili kako da se nosimo sa samoćom.
FOTO: Na dlanu
Problem, međutim, nije biti sam, već kako razmišljamo o samoći. Mi se toga plašimo, sažaljevamo, radimo sve što je u našoj moći da to izbegnemo. Čak i u modernoj pomami društvenih medija, pametnih telefona i prenaseljenih gradova, samoća može da bude luksuz. Izolacija, tišina, želja da budemo među ljudima i prisiljena samorefleksija - sve je to neverovatno korisno, posebno ako želite da postignete nešto kreativno.
Biti sam znači kako da naučite da cenite društvo. Tišina je nešto što daje vrednost razgovoru. To što nemate nikoga da pitate nešto znači da možete da radite na onome što stvarno želite. Ne mora uvek da vam se dopada, ali samoća može da bude neverovatno produktivna.
Biti sam je veština koja zahteva vežbu, a ako je ne naučite može da bude fatalna: istraživanje objavljeno od strane Brigam Jang univerziteta prošlog meseca pokazalo je da samoća može da poveća rizik od prevremene smrti do 30%. Tako da morate biti spremni da razgovarate sa nepoznatima i da pravite planove koji se ne oslanjaju na druge. Ne samo zato što su vaši prijatelji gomila nestalnih ljudi već zato što radeći tako može direktno da utiče na vaše šanse da doživite da vidite svoje bore u 60-tim godinama.
A vi ste sami. Šta god da kaže vaš Fejsbuk status. Kao što je Orson Vels, građanin usamljenog sveta sa rupicom na bradi, jednom rekao: „Rođeni smo sami, živimo sami, umiremo sami. Samo ljubavlju i prijateljstvom možemo da kreiramo iluziju na trenutak da nismo sami“.
Možete da se borite protiv usamljenosti, da naučite da volite izolovanost, da samostalno iskoristite nelagodnost vremena i da shvatite da ponekad najbolje melodije dolaze same. Dok jedete sendvič u napuštenom parku ili sedite kod kuće i slušate kako kaplje slavina, setite se ovoga: niste jedini koji se osećate usamljeno.
IZVOR: The Guardian
Milka je vizionar boljeg društva u Srbiji.
Pročitajte i:
Pozitivni uticaj nostalgije
Ko kontrolise vasu emocionalnu inteligenciju
Opsesija za lajkovima unistava vas zivot
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
