Модеран водич: Како пригрлити самоћу?

ФОТО: Pixabay

Превела: Милка Митровић

Анкета која показује да се 83% људи испод 35 година старости осетило усамљено не представља изненађење. Ако стекнете вештину да будете сами то може да буде луксуз који ћете научити да волите.

Самоћа може да уђе у ваше кости као болест, да вам се догоди неочекивано, или да стоји у дубини вашег стомака недељама као несварена жвакаћа гума. Поготову, изгледа, када сте млади.

Анкета која је спроведена од стране Опинијум фор Биг Ланч-а показала је да је 83% људи од 18 до 34 године живота доживело досадан, тих бол самоће, што није изненађујуће.

Наравно, лако је бити усамљен када имате двадесетак година. Можете да седите у канцеларији са 50 људи, али ако шаљете имејлове својим колегама уместо да размените трачеве док пијете чај у заједничкој кухињи, онда је јако тешко да будете део групе. Када ручате док седите за радним столом, доконо разгледате фотографије других људи на Фејсбуку уместо да ћаскате за столом у вези са последњим покушајем кухиње да направи америчко-мексичко јело, доводите себе да будете изложени хладној промаји самоће. Ако седите на софи са својим цимером тихо читајући статусе ваших пријатеља са Твитера о журки на коју нисте отишли, постоји вероватноћа да ћете се осећати друштвено отуђени. Да ли је изненађујуће да 28% људи испод 35 година живота желе да имају више пријатеља?

Наше константно стање удаљене друштвене интеракције је мач са две оштрице. Свесни смо свих људи који се више забављају од нас, док смо ми незаинтересовани за прављење сопствених планова. Договор са пријатељима да се изађе на пиће често представља скуп текстуалних порука о одлагању виђања. Јеси ли слободан у уторак? Можда – јавићу ти у понедељак. Хоћеш ли да идемо негде вечерас? Можда – чекај да видим да ли могу да се ослободим пословних обавеза. Стижеш ли? Извини – управо су ме задржали на пословном састанку, али можда можемо да се видимо касније.

Постоји нешто још усамљеније у вези са дружењем које се одлаже у друштвеном вакууму него што је то суочавање са празним дневником. Многи људи испод 35. године живота нису успели да науче узвишену уметност самовања. Као што су вас током четворочасовне вожње колима у посети баки само три гумице за косу, оловка и мучнина од путовања научиле да се изборите са досадом, наши животи пре појаве мобилних телефона су нас једном научили како да се носимо са самоћом.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с4.постимг.орг/фqспдваq5/самоца_1372247433_672x0.јпг" />
ФОТО: Na dlanu

Проблем, међутим, није бити сам, већ како размишљамо о самоћи. Ми се тога плашимо, сажаљевамо, радимо све што је у нашој моћи да то избегнемо. Чак и у модерној помами друштвених медија, паметних телефона и пренасељених градова, самоћа може да буде луксуз. Изолација, тишина, жеља да будемо међу људима и присиљена саморефлексија - све је то невероватно корисно, посебно ако желите да постигнете нешто креативно.

Бити сам значи како да научите да цените друштво. Тишина је нешто што даје вредност разговору. То што немате никога да питате нешто значи да можете да радите на ономе што стварно желите. Не мора увек да вам се допада, али самоћа може да буде невероватно продуктивна.

Бити сам је вештина која захтева вежбу, а ако је не научите може да буде фатална: истраживање објављено од стране Бригам Јанг универзитета прошлог месеца показало је да самоћа може да повећа ризик од превремене смрти до 30%. Тако да морате бити спремни да разговарате са непознатима и да правите планове који се не ослањају на друге. Не само зато што су ваши пријатељи гомила несталних људи већ зато што радећи тако може директно да утиче на ваше шансе да доживите да видите своје боре у 60-тим годинама.

А ви сте сами. Шта год да каже ваш Фејсбук статус. Као што је Орсон Велс, грађанин усамљеног света са рупицом на бради, једном рекао: „Рођени смо сами, живимо сами, умиремо сами. Само љубављу и пријатељством можемо да креирамо илузију на тренутак да нисмо сами“.

Можете да се борите против усамљености, да научите да волите изолованост, да самостално искористите нелагодност времена и да схватите да понекад најбоље мелодије долазе саме. Док једете сендвич у напуштеном парку или седите код куће и слушате како капље славина, сетите се овога: нисте једини који се осећате усамљено.

ИЗВОР: The Guardian

Милка је визионар бољег друштва у Србији.

Прочитајте и:

Pozitivni uticaj nostalgije
Ko kontrolise vasu emocionalnu inteligenciju
Opsesija za lajkovima unistava vas zivot

***

Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti