Поред свега овога – продужио је мој живот!
Autor: Miloš Belčević
ФОТО: Facebook, Moddi
Pål Moddi Knutsen, познат под уметничким именом Moddi је двадесетшестогодишњак који је одрастао на Сењи – другом највећем острву Норвешке – преко 2700 километара ваздушном линијом од Београда, горе на северу, где сунце лети не залази.
Шта је толико посебно у вези са њим?
Он је „једноставан човек у вуненом џемперу“ који свира четири инструмента – гитару, хармонику, клавир и трубу. Одбио је номинацију за StatoilHydro стипендију за музичаре, од 800 000 круна (нешто преко 100 000 евра). Номад је – живи у свом пикапу и вози се около. Користи фејсбук, твитер и јутјуб да комуницира са хиљадама фанова. Свирао је у дневним собама разних људи да би на тај начин лансирао свој други албум – Set the House on Fire.
Поред свега овога – продужио је мој живот!
Шта?! можда сада мислите, али то се збило на аеродрому Gardermoenу (сада Oslo Lufthavn) 31. јула, mog poslednjeg dana u Norveškoj: преспавао сам на аеродрому, будим се, и видим како Модди лично стоји на покретним степеницама – трчим да се поздравим, и добијам аутограм и загрљај – а загрљаји продужавају живот. (Ово мисле и научници!)
Док чекамо на његов најновији албум Kæm va du? који излази у октобру, имао сам прилику да поново разговарам са њим.
Ђао, и хвала ти за оно на аеродрому!
Је л’ ти заправо волиш када ти људи тако прилазе, или ти је то временом досадило?
Хаха! То је део посла – ићи около и грлити случајне пролазнике на улици. Буде ми врло драго када људи усвоје музику и учине је делом свог живота, и тада сматрам да је људско право прићи и поздравити се.
Занимљиво је да смо се тада срели на Gardermoenу. Знам да си одбио номинацију за <�а>СтатоилХyдро</а> стипендију од 800 000 круна (нешто више од 100 000 евра) због свог залагања у вези са климом, међутим ти си, на неки начин, приморан да летиш авионом како би сретао људе и ширио добру поруку. Како превазилазиш овај парадокс?
То је питање на које још увек нисам успео да одговорим. Мислим да је баш тешко, мој последњи сингл, En sang om fly управо о томе говори. У капиталистичком друштву, људи другачијих идеолошких схватања бивају приморани да буду лицемери, који једно говоре, а друго раде. То је мучно, стигматише, и спречава дебату, али морамо се још неко време помирити са тиме да будемо лицемери. Алтернатива је сакрити се под камен, живети у шуми и узгајати поврће. А тамо је прилично мало оних који чују нечију музику, и ставове.
Да ли би могао да кажеш нешто више о свом односу са природом? Природа утиче и на твоју музику, зар не?
Заправо – не. Делом има описа природе у мојим текстовима, али се скоро увек ради о метафорама. Заправо певам о људима, о политици и осећањима, о нади и чежњи. То да сам одрастао у високим планинама је утицало на то да се чини једноставним користити природу као слику нечега малог, нечега људског.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/г33пмју4x/модди02.јпг" />
ФОТО: <�а хреф="хттпс://ввв.фацебоок.цом/флориограпхy" таргет="_нев">Фацебоок, Модди</а>
Највише певаш на енглеском, али ускоро излази и нови албум, којии ће читав бити на норвешком. Да ли ти је језик битан? Како се одлучујеш када се ради о језику на коме ћеш стварати уметност?
Највише пишем на енглеском, јер мислим да је битно комуницирати изван граница земље. Када људи, и у Србији, и у Вијетнаму, кажу да осећају смисао у свом животу због музике коју правим – то је за мене довољно добар разлог да седим над речницима неколико додатних сати, и да се мало више помучим. Писати на енглеском може да буде тешко, али и баш забавно, јер се све време много учи!
Долазећи албум је на норвешком због тога што су, једноставно, многи од текстова позајмљени од других песника. Хелге Стангнес, Арвид Хансен и Ула Бремнес су сви мало старији Норвежани. Лепо је бити у могућности да њихове мисли пренесем неизмењене, и на језику на коме су изворно написане.
Ти си самостални, млади уметник. Да ли ти је било тешко да се определиш да будеш музичар? Тај избор је на неки начин ризик који си предузео.
Није то ризик, то је шанса! Норвешка је екстремно добра земља за бављење музиком, јер, иако су порези високи, постоји много различитих државних стипендија и начина финансирања и за снимање албума, и за турнеје, и за појединачне концерте. Имам невероватну срећу да потичем из земље из које потичем, и која цени уметност и уметнике.
Да ли си икада био забринут због новца? На који си се начин носио (или се носиш) са оваквим „црним мислима”?
Упркос добрим условима, никада се нисам сасвим отарасио „економског страшила”. Никада нећу правити „суперпоп” музику која ће се пуштати на Емтивију и великим радио станицама, па зависим од тога да су моји слушаоци стрпљиви и великодушни, какав и ја покушавам да будем.
Када имате тако добре слушаоце као ја, лако је „црне мисли” држати подаље од себе. Када би музичко тржиште пропало, и када би се изненада затворила сва места за свирке на свету – могао бих још годинама да наставим да свирам у собама различитих људи, за храну и преноћиште. То је сјајан план Б.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/нкцx1рјо1/модди03.јпг" />
ФОТО: <�а хреф="хттпс://ввв.фацебоок.цом/флориограпхy" таргет="_нев">Фацебоок, Модди</а>
Такође си и менаџер сам себи. Шта је добро кад си „сам свој шеф”, а шта није баш добро? Да ли је понекад заморно наручивати карте и организовати све самостално?
Човек се на све навикне! Најзаморније је, заправо, то да се ништа не дешава само од себе. А због тога и желим да будем „сам свој шеф”. Мрзим када се ствари дешавају саме од себе, и када немамо никакву контролу над тиме. Ја сам контролфрик своје врсте, и потребно ми је да знам да је све испланирано. Када сте „сам свој шеф”, то доприноси да долазите у контакт са музичком индустријом на сасвим другачији начин – не као лутка и производ на продају о коме се прича, већ као особа, и као уметник са којим се прича.
Имаш ли савета за младе уметнике?
Савет 1: Постарај се да имаш више опција! Ја студирам социологију и културно посредовање ових година док се бавим музиком. Скоро да никоме од музичара које познајам музика није једини извор прихода. Савет 2: Без стреса! Добра музика има ту тенденцију да се шири сама од себе, иако се то не дешава увек онако брзо како смо то желели. Савет 3: Ради ствари зато што су саме по себи забавне. Учи да свираш нове инструменте, пиши песме на начине који се разликују од тога како си претходне писао. Укључи и пријатеље, и момка или девојку, и све остале! Тада музика постаје део живота, а живот део музике.
Знам да је ово сигурно врло тежак задатак – али када би морао да изабереш једну од својих песама, како би је неко ко никада до сада није чуо твоју музику послушао, коју песму би изабрао?
Тада би ми било врло драго ако би послушали Rubbles, прву песму мог деби албума Floriography. Та песма је заправо разлог због кога сам почео да пишем музику – она је кондензована молитва нафтној индустрији да одложи оружје и ради нешто друго корисно. Мислим да ће, докле год сам жив, ова песма бити актуелна. Док год има лепих ствари, биће и људи који желе да их униште.
Има ли нешто што би желео да додаш? Може бити било шта – „random fact”, порука, нешто што волиш, или нешто што не волиш...
То ће онда бити туристичка реклама! Здраво, и добро дошли у рај на земљи, Kråkeslottet , 120 година стару рибарску кућу, која стоји на стубовима на врху Сење, у Атлантском океану, 50 метара од обале. Kråkeslottet је дом културе из снова, и станиште спокоја. Тамо ћу живети кад порастем, а од срца сте добродошли у посету!
Хвала!
Знам да си на турнеји и да си веома заузет. (Срећно са турнејом!)
Имам још само једно питање – шта можемо да урадимо да бисмо те видели у Србији? :)
Хвала теби, и свака част на сјајном и прецизном норвешком. Одушевљен сам!
Ја бих баш желео да посетим Србију, и с обзиром да је вероватно врло скупо због карата и таквих ствари, битно је да тајминг свима одговара. Има ли неког фестивала или нечег сличног у Београду, који би могао стати иза таквог позива? Остављам теби да решаваш даље! (:
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
_thumb2.jpg)
