Autor: Ivan Lalić
FOTO: tinypic.com
Isuviše
Vremenom, te fraze su se otrcale čak i onim vernijim navijačima. Ili možda i nisu?
Za neke ljude, izbor kluba je površna stvar. Simpatične klupske boje, trenutni uspesi, neki istaknuti pojedinac/igrač/trener. Moram priznati da i sam tako biram favorita svake godine u evropskim takmičenjima u fudbalu. Bilbao je kul jer u njemu nema stranaca, Atletiko Madrid jer nema para koliko prebogati Real ili Barselona, a Borusija jer sama stvara igrače. Ipak, to su sve neozbiljne stvari, veze koje potraju sezonu dve, bez prave ljubavi.
Prava ljubav se zna, ne dovodi se u pitanju i ona je za čitav život - u potpunosti je iracionalna, čista emocija, jedna i jedina.
Crvena zvezda.
Od kad znam za sebe, znam za Crvenu zvezdu. I da budem potpuno iskren, nisam je sam izabrao. Bila mi je izabrana, da ne kažem predodređena. Genetska datost.
Psihologija nas uči da se temperament nasleđuje, dok se karakter stvara tokom života. Ako je tako, ja sam Crvenu zvezdu nasledio, i to tri kolena unazad: od čukundede Čika Dače Stojanovića, jednog od pionira srpskog fudbala i velikog navijača i igrača predratne „Jugoslavije” (kasnije „Crvene zvezde”), od dede koji je sa sopstvene svadbe otišao ranije da bi gledao tu istu „Jugoslaviju”. I na kraju, od brata koji je svoju sobu oblepio crvenom i belom još od moje četvrte godine.
Realno, nisam imao šanse.
Toliko strasti voljenih ljudi oko mene ka te dve boje me je vrlo rano obuzelo. Toliko me je obuzelo, da mi je čak i „Meklarenov” bolid sa Senom u njemu krajem osamdesetih bio toliko drag, upravo zbog te kombinacije crvene i bele. Toliko da mi je u setu drvenih bojica u školi crvena uvek bila najkraća, da i danas najviše volim kad nosim crvenu na sebi.
Crvena zvezda je bila sastavni deo mog vaspitanja, a to vaspitanje se poklopilo i sa meteorskim usponom voljenog kluba na sam krov fudbalske Evrope. Zlobnici će reći da su na krilima tog uspeha regrutovane generacije i generacije „zvezdaša”. Ne slažem se sa time.
FOTO: Arhiva Srbija
Bio sam još uvek dete kada nam se desio Bari. Moje najstrastvenije stadionske godine poklopile su se sa sunovratom Crvene zvezde i velikim usponom rivala sa druge strane Topčiderskog brda. U svom životu, kad podvučem crtu, više znam za njihove titule, nego za one osvojene u najdražim bojama. Pa, ipak, nisam se pokolebao. Nisam posumnjao, niti napustio taj stadion i halu do kraja. Ostao sam stoički, trpeći poraze, posrtanja, finansijski i organizacioni kolaps Sportskog društva Crvena zvezda.
I ne samo to: ljubav prema Zvezdi, ma koliko u pojedinim trenucima bila bolna, sa godinama je postala nešto više.
Inat.
Istrajnost.
Simbol.
Jer, kao što to kaže i jedan od poznatijih slogana sa „severa”: „Zvezda je život, sve drugo su sitnice”.
I Zvezda jeste život, a život je nekad siv, nekad žut, nekada boli, kao porazi protiv Strazbura i Bordoa, a nekada ispunjava srce poput pobede nad Romom ili Kajzerslauternom. Nekada je i slatko-gorak, kao 55 sekundi vođstva protiv najboljeg tima na svetu te 1997, moćne Barselone. Nekada je taj život i čupanje bodova u zaustavnom vremenu protiv Donjeg Srema ili Javora.
Od vrha do dna. I nazad. I tako ukrug.
Život je borba, a boriti se možete samo za ono što mnogo volite.
A Zvezda se voli. Uvek. U generaciji mog brata nije bilo teško biti „zvezdaš”. U mojoj i te kako jeste. Ali smo nas dvojica i kao zreli i odrasli ljudi opet zajedno na tom stadionu. Tu su i njegovi i moji ispisnici. Njihova, sutradan, Bože zdravlje, i naša deca. Sinovi, čak i ćerke. Svakakvih tu likova ima. I uspešnih i bogatih, i onih iz srednje klase. Brbljivih, ćutljivih. Šaljivdžija. Rezervisanih tipova. I svi smu tu. Oduvek smo i bili. Zvezda nam je svima u kostima, u genima. I mi je prenosimo dalje, jer samo to i znamo.
Jer tako je uvek bilo.
I tako će i biti.
Dok se Zemlja okreće.
Betonski pastir čuva svoju ogradu, a velegrad ga zove na svoje visoke platforme.
Pročitajte i:
Najhumaniji nehumani grad
Tel Aviv – Beli medved u Africi
Šetnja kroz pripovjetku Most na Žepi
***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE