Momo Kapor – Uspomene jednog crtača sa Čubure

Velika galerija Doma Vojske od 5. marta miriše na Savu, na košavu, na Beograđanke i Beograđane. U čast trogodišnjice smrti velikana Mome Kapora, na zajedničku inicijativu Ministarstva odbrane Republike Srbije i Zadužbine Momo Kapor, otvorena je izložba njegovih crteža, pastela i ilustracija koje javnost do sada nije bila u prilici da vidi, delimično iz razloga što je veliki broj izloženih radova deo privatnih kolekcija.

Čim se zakorači u prostoriju, stiče se utisak da je cela postavka zapravo privatna kolekcija – Beograđana. Svih onih ljudi koji se tako osećaju. Zaljubljenika u Beograd. Onih koji su tu rođeni, onih koji su tu ostali i onih koji odlaze, ali se i vraćaju. Mominih komšija, prijatelja, poznanika, sagovornika iz Čuburskog parka, iz prodavnice, iz kafane, kolega. Svih onih ljudi koji su ga nekad, negde, videli kako crta na računu, jelovniku, salveti, nečemu što mu je pri ruci.

„Nije nikada vodio računa o tome kuda odlaze njegovi crteži ili slike. Mnogi su ostali po štamparijama, redakcijama, stolovima kafana, kod rođaka i prijatelja ili kolekcionara. Slika mu nikada nije bila toliko važna da je se ne bi mogao odreći.“ – izjavila je Ljiljana Kapor.

Dok razgledate neki od portreta koji su izloženi - Đure Jakšića, Jovana Dučića, Duška Radovića, Mike Antića, Tina Ujevića, Njegoša, Patrijarha Pavla, velike su šanse da čujete starijeg gospodina sa šeširom kako počinje priču, manje za vas, više za sebe - neku svoju priču vezanu za Moma, na kraju koje kaže: „Nikada to neću zaboraviti.“ Ljudi se u galeriji ne poznaju, ali bez problema započinju razgovor ispred neke od grafika sa motivima Ade Ciganlije, lepih devojaka koje su Momu oduvek inspirisale, osećaju se blisko i povezano ljubavlju prema Mominom delu, komentarišu upravo njegovu jednostavnost, slikarsku i ljudsku.

U Domu Vojske kažu da je izložba izuzetno posećena, i da je prosto nemoguće odrediti koje su prosečne starosne dobi posetioci. „Dolaze svi“, kažu mi dve devojke, „od 7 do 77“. „Ma, ima i mlađih“ – kaže jedna. „I starijih“ – uz osmeh se slaže druga. Dozvolile su mi da prelistam knjigu utisaka postavljenu na izlazu iz galerije. Nisam naišla ni na jedan ružan komentar. Ljudi se zahvaljuju. Ljiljani Kapor, na prilici da se podsete Mome i da uživaju u njegovom stvaralaštvu. Momi - oni stariji, na uspomenama i neizbrisivom tragu koji je ostavio u njihovim životima, oni mlađi na prilici da kroz njegove slike i crteže bliže upoznaju i bolje razumeju vreme koje je prošlo i obećavaju mu da neće biti zaboravljeno.

Izložba je otvorena svakog radnog dana i subotom od 11 do 19 časova, do 10. aprila. Uspomene jednog crtača mogu lako biti i vaše.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti