Момо Капор – Успомене једног цртача са Чубуре

Велика галерија Дома Војске од 5. марта мирише на Саву, на кошаву, на Београђанке и Београђане. У част трогодишњице смрти великана Моме Капора, на заједничку иницијативу Министарства одбране Републике Србије и Задужбине Момо Капор, отворена је изложба његових цртежа, пастела и илустрација које јавност до сада није била у прилици да види, делимично из разлога што је велики број изложених радова део приватних колекција.

Чим се закорачи у просторију, стиче се утисак да је цела поставка заправо приватна колекција – Београђана. Свих оних људи који се тако осећају. Заљубљеника у Београд. Оних који су ту рођени, оних који су ту остали и оних који одлазе, али се и враћају. Моминих комшија, пријатеља, познаника, саговорника из Чубурског парка, из продавнице, из кафане, колега. Свих оних људи који су га некад, негде, видели како црта на рачуну, јеловнику, салвети, нечему што му је при руци.

„Није никада водио рачуна о томе куда одлазе његови цртежи или слике. Многи су остали по штампаријама, редакцијама, столовима кафана, код рођака и пријатеља или колекционара. Слика му никада није била толико важна да је се не би могао одрећи.“ – изјавила је Љиљана Капор.

Док разгледате неки од портрета који су изложени - Đуре Јакшића, Јована Дучића, Душка Радовића, Мике Антића, Тина Ујевића, Његоша, Патријарха Павла, велике су шансе да чујете старијег господина са шеширом како почиње причу, мање за вас, више за себе - неку своју причу везану за Мома, на крају које каже: „Никада то нећу заборавити.“ Људи се у галерији не познају, али без проблема започињу разговор испред неке од графика са мотивима Аде Циганлије, лепих девојака које су Мому одувек инспирисале, осећају се блиско и повезано љубављу према Момином делу, коментаришу управо његову једноставност, сликарску и људску.

У Дому Војске кажу да је изложба изузетно посећена, и да је просто немогуће одредити које су просечне старосне доби посетиоци. „Долазе сви“, кажу ми две девојке, „од 7 до 77“. „Ма, има и млађих“ – каже једна. „И старијих“ – уз осмех се слаже друга. Дозволиле су ми да прелистам књигу утисака постављену на излазу из галерије. Нисам наишла ни на један ружан коментар. Људи се захваљују. Љиљани Капор, на прилици да се подсете Моме и да уживају у његовом стваралаштву. Моми - они старији, на успоменама и неизбрисивом трагу који је оставио у њиховим животима, они млађи на прилици да кроз његове слике и цртеже ближе упознају и боље разумеју време које је прошло и обећавају му да неће бити заборављено.

Изложба је отворена сваког радног дана и суботом од 11 до 19 часова, до 10. априла. Успомене једног цртача могу лако бити и ваше.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti