Упишете факултет који желите, дајете и падате испите, трошите новац својих родитеља, сакупљате новац за изласке, неку лепу ствар која вам се допала, не спавате, често се нервирате јер не знате да ли ћете успети у томе што желите. Наравно, желите да што пре дипломирате и онда се запослите и имате свој новац за остварење ваших намера. И све вам на почетку делује тако лепо, по плану, а онда класично размишљање: “Ма само да овоме дође крај, после ћу ја лако.” Успеш. Завршиш факултет. Прођу сва она завидна или не честитања, тетке, стрине, бабе ,деде и ти си њихов понос и бла и бла.
Онда крећу питања: “А шта ћеш сада?”, “ Тражиш ли неки посао?”,“Има ли негде посла?” са обавезним одговором пре него и заустиш: “Нема Бога ми, тешко данас, криза стисла, знам ја тако једног…”. Престанеш да слушаш. Сви неки тамо рођаци који су обећавали многобројне послове, само тебе чекају да завршиш факултет, се изгубе. Сви они другари који имају некога и нешто одједном су променили број или више нису у могућности да ти помогну“. Знаш како, криза је, видећемо нешто (читајте: нема од тога ништа).“ Кренеш да претражујес све могуће веб сајтове на којима су конкурси. Изабереш град,категорију и крећу један по један: комерцијалиста, девелопер, графички дизајнер, Јава програмер, Ацоунт менагер. Ајде као покушаш. Нема одговора. Нема позива. После 20ог маила, ево и позива. Јавља се нада. Већ видиш себе на позицији, могућност да се напредује. Одлазиш на разговор. Шта се догађа? Сачекате неки млади господин у оделу које му је велико за 2 броја. Нека, нема везе, помислиш, омакло се. Осмех на лицу,ти си прави за њих". Мислим да би могли да остваримо добру сарадњу.“ Погледаш около и само што ниси задовољно одахнуо, када на зиду фотографија огромног усисивача. Више ни не слушаш како наставља да брбља о томе како се ради на проценат, како би касније... Стоп. Већ видиш себе како ти причаш о грињама, прашини са све усисивачем у руци и људи ти залупе врата пред носем. Не, никако.
Одлазиш. Снижавамо критеријуме. Дај било шта да почнем, па ће се ваљда нешто наћи у
међувремену. Конкурси. Опет, на свим сајтовима исто: пословна секретарица, цаллоператер, продавац, добављач, пословна секретарица. Позову те. Попуњаваш упитник. На полеђини тест интелигенције, најбољи резултат: Геније. Ма немојте? Шта ће вам геније да уписује полазнике курса? Да ли би неко ко је геније сада седео овде и попуњавао упитник? Ајде, размишљаш, можда ради селекције, има нас доста. Узимају првих 5 листова са врха, прочитају имена. Осталима ће јавити.
Како да не. Пролази време. Оператер, радно време 5 сати, плата месечно 10.000. Бар су искрени. Ипак одустајеш и од тога. Можда ће се наћи нека веза. Наравно, треба се борити,нада последња умире. За то време, трошите новац својих родјитеља, сакупљате новац за изласке, неку лепу ствар која вам се допала, не спавате, често се нервирате јер не знате да ли ћете успети у томе што желите.
Они ће помоћи да ово искуство стигне до што више људи:
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/пријатељи_водиц_за_презивљавање.ЈПГ" видтх="620" хеигхт="144" />
Овај текст је настао као део пројекта ВЗП – Водич за преживљавање. Пројекат има циљ да се чују приче и искуства свих нас како бисмо сутра били спремни да се сретнемо са различитим сутуцијама и да знамо да нисмо једини којима се то дешава! Уједно, стварамо и критичну масу која ће неминовно довести до промена.
Придружи се и ти! Пошаљи нам своју причу и можда баш ти освојиш Ваучер за преживљавање! Више информација OVDE
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
