-Hej, znaš li čega sam se danas setila? Znaš li kako smo se kao male igrale kućnim ljubimcima- tvoj je bio zeleni, moj ljubičasti, pa smo ih hranile, presvlačile, zbog njega si me jednom čak udarila, je l' se sećaš?
Autor: Лорелај
FOTO: Chefjosette
-Pa, kad si ga zgazila. Nije fer, ja tvog Tamagočija nisam dirala.
Novembarsko popodne. Pao je prvi sneg, no ne dovoljno da bi se izašlo na ulicu sa sankama ili sa namerom da se kakav Sneško napravi. Kraj prozora sede dve devojke i ćaskaju uz čaj. Sestre su, rekla bih. Jedna je plava, sa mašnom na tufne, još uvek školarac. Druga, smeđa, možda koju godinu starija, već je na fakultetu. Dobar je student, čujem, njena mama je jako ponosna. No, roditelji im nisu kod kuće ovog popodneva. Same, sede pokraj prozora i sećaju se vremena, kad su imale više vremena za sebe, ali i jedna za drugu. Sećaju se onih nedeljnih jutara, kad bi ih budio miris kroasana prelivenih čokoladom, koje im mama još uvek nedeljom sprema, i neizostavne šolje Neskvika. Kada se izgubila ta milina? Kako to da im ta atmosfera, odjednom, ne znači koliko i pre, kad mama tvrdi da koristi isti recept za kroasane? Nekada je nedelja značila celodnevno leškarenje, sa mamom i tatom, u pižami do podneva, uz crtaće i nebrigu o sutrašnjem danu. Jer, kad si dete, svaki dan je za tebe nedelja, tvoj raspored časova svakog dana nalaže samo jedan predmet - igru. Sad razmišljaju koliko kroasana pojesti, jer paze na liniju. Koliko dugo jesti, jer već uveliko kasne. I, nemaju kroasani više tu slast, ma koliko bio recept istovetan! Nema više crtaća do podneva, niti milog cviljenja virtuelnog kućnog ljubimca. Sada im to nije ljubimac, nego, parče plastike, za gubljenje vremena. Žure u školu, na fakultet ili sutra - posao. Jure ocene, diplome, radna mesta. Žive brzo, ne osvrćući se na cviljenje, koje im je do juče bilo sve na svetu.Sada im je iritantno, jer su umorne. Od učenja ili rada, nametanja normi, pokoravanja nastavniku, profesoru, sutra - šefu. Stalnog pokoravanja životu! I stignu nekad te dobre ocene i diplome i radna mesta, a opet - nisu srećne! Sećaju se mirisa kroasana i jogurta iz trougla. Sećaju se Žvazbuke i Šok žvaka. I kućnih ljubimaca, Tamagočija, koji su tada značili više nego komad plastike. I, bude im žao, jer večito jure negde, nešto. Nasamarene su, a da nisu ni primetile. Nametnute su im norme, kako su zakoračile u školu, skresale im krila i oterale Maštu. Počele su da misle kako treba i kako sme, koliko je isplativo ili ne, počeli su da gledaju na sat i da cene vreme. Pobacali su ljubimce, jer im ga oduzimaju. I jojo i tetris. Kupili sateve, i počeli da se pokoravaju kazaljkama. Neko im je oterao Maštu, ubeđujući ih da im nije potrebna. LAŽ!
Gde je otišla tada? I da li je moralo tako?
Želele bi sada da je vrate, da opet sa njom druguju. Jer, povratila bi kroasanima isti onaj miris, onu milinu jutarnju. Povratila bi ono milo cviljenje i brzo namirivanje digitalnog mališe. I jogurt u trouglu i Šok žvake i Žvazbuku! U društvu Mašte sve bi povratilo smisao. Sa njom ne znaš za granice, sve možeš - ona samo traži volju! Ali, otišla je - u nepovrat. A nema mesta, na kom je nisu tražile! U prodavnicama igračaka - nema. Na ulici – nema. Pitaju ljude, kažu da nisu čuli za nju – ne priznaju da su naseli, da je i njima istrgnuta. Traže je na svakom ćošku, na svakom trgu. U licima ljudi – starijih i mlađih . Nekad im se učini da je vide, u očima dece, kako im se zajedjivo plazi, pa se još više rastuže. Jer, u pravu je. Dozvolile su da ode od njih. Naseli su na priču, kako im nije potrebna i pustile je. Odletela je u neki bolji, lepši svet. Negde, gde će je više ceniti, odakle je neće proterati. Negde, gde su ljudi pametniji.
Ona to i zaslužuje. A, devojke? One nastavljaju dalje, pokoravajući se kazaljkama. Zapravo, potajno verujući da baš Mašta na njih pomisli, kada se poklope.
FOTO: Mummyvsdaddy
Srećan 17. rođendan, Tamagoči!
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE