Можда смо сујеверни, али смо зато незналице

Autor: Branka Dundić

Када се говори о сујеверју, за већину нас прва асоцијација су мердевине, разбијено огледало, црна мачка. И код тих првих асоцијација наше размишљање о овом феномену најчешће и стаје. Сетићемо се можда још и просипања воде против малера и подизања новчића на улици за срећу (за који конкретни облик сујеверја сам чврсто убедјена да потиче од некога кога је било срамота да се сагне не би ли подигао један динар, па је измислио како то доноси срећу, но овом приликом ми није намера да се бавим пореклом појединачних уобичајених актова сујеверја), али за већину нас ово просто није интересантна тема. Исмејаћемо бапске приче и вратити се озбиљним стварима.

Разуме се, и сама припадам групи која се не бави бапским причама. Никада вероватно и не бих притиснула то дугменце у глави, да једног поподнева, враћајући се са факултета, нисам уочила како сви (дословно) људи које сам имала прилике да видим у том моменту, уредно заобилазе неке мердевине које су, онако укосо наслоњене на кућу, блокирале део за пешаке. Свакако, једноставније је било једноставно проћи испод њих. Но, то нико није урадио. Умало - ни ја. И сама сам кренула да их уредно заобидјем, али сам се у задњем тренутку тргла и… тада је кренула лавина мисли.

Ето, сујеверје је толико укорењено у нашој свести да радње које из њега произлазе стоје раме уз раме са несвесним радњама типа трептање и дисање, док неке спољашње (и унутрашње!) претње, далеко озбиљније и реалније од мердевина и црне мачке, никако не допиру до свести. Како је могуће да једна бапска прича има толику моћ и толики утицај на масе, да од групе странаца направи сложну, послушну војску, која беспоговорно извршава њен налог? Још горе, како је могуће да сам се умало и ја прикључила војсци??

Ове су ме мисли толик обузеле, да сам о овој теми оставила и статус на Фацебоок-у, на који ми је један колега одговорио: Па добро, можда људи нису сујеверни, него једноставно не желе да пролазе испод прљавих, климавих мердевина.

Можда. Замислила сам се. Зашто сам ја уопште одмах помислила да је сујеверје разлог њиховог заобилажења мердевина? Па, пошла сам од себе. У тренутку када сам ја кренула да заобилазим, било је то из страха од лоше среће. Али, ја нисам сујеверна?!?! Нисам. Па, нису ни они.

Нисам ја пошла куд и сви Турци из било каквог личног убеђења. Пошла сам, јер сви кажу да тако треба. Из туђег убедјења. Из туђег сујеверја. Зато јер никад нисам озбиљно размишљала о црним мачкама и огледалима, и зато што је једино што о њима знам оно из њихових анти-реклама.

И ту смо. Није то сује-верје. Не ради се ту ни о каквом веровању, чак ни о том квази. Ту се ради о лењости и страху. Лењости да се мисли. Страху да се одудара.

Каква је логичка повезаност пролажења испод мердевина и моје лоше среће? Никаква. Али, ко ће још мислити о логичкој повезаности? А, све и да успемо да докажемо да је нема, како ће тај доказ прекинути ону повезаност која долази од континуитета, од страха који су у нас усадили наши аскурђели? Како у тренутку отерати страх који је грађен вековима?

Све то не би било ни озбиљно, ни вредно размишљања, када би прича остала на мачкама и просипању воде. Но, није тако. Истина је да је листа сујеверних (а уствари страхо-ленствених) убеђења бесконачно дуга. Листа чинова који из таквих убеђења произлазе – бесконачноXбесконачно дуга. Прихватамо, асимилујемо, реципирамо, не проверавамо, не анализирамо. И онда живимо. Тако како живимо. Механизам по ком функционише сујеверје, заправо је исти онај механизам по ком функционише и већина наших веровања. Оних правих. Оних, које и не називамо веровањем, него знањем.

Догма је, чини се, образац у који се савремени човек уклапа, и у том таквом свету само је лицемерје то које прави разлику измедју црне мачке и нпр. бога.

Међутим, за разлику од тих квази узрочно-последичних односа, у природи, као и у логици, веза између узрока и последице увек је нужна. А те последице нису тренутак, него су оне процеси. А ти процеси, то су наши животи. Мислимо и поступамо на одређени начин, правимо одређене изборе, а читави наши животи последица су тих избора. Е, ту повезаност нам је углавном мало теже да уочимо. А и зашто би, када ће увек бити црних мачака које ћемо моћи да оптужимо за пуцање бракова, живаца, каријера…

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE

Odricanje od odgovornosti