FOTO: bbc.com
Prevela: Katarina Jakovljević
Za autore knjiga za samopomoć, nijedan ljudski problem nije preveliki ili premali. Želite da postanete zgodniji, bogatiji ili srećniji u 2015? Postoji knjiga za to – zapravo police i police knjiga. Nadate se da povećate efikasnost, da brže donosite odluke ili da budete kreativniji u narednim mesecima? Tu su naslovi i za vas.
Nakon što uronimo u naše novogodišnje odluke, okrećemo se knjigama za samopomoć, nadajući se da ćemo naći najbolje rešenje među njihovim stranicama. Ali knjiga ne treba da izaziva ili drži predavanje da bi ostavila utisak na nas. Činjenica je da nas svaka dobra literatura menja, a rastuća istraživačka zajednica upućuju na to da je bolje tražiti u fikciji rešenja za borbu sa životnim izazovima. Nemojte misliti o tome kao o samopomoći, mislite o tome kao o pomoći sa police.
Dokazano je da čitanje pospešuje analitičko mišljenje i omogućava nam da bolje razaznajemo obrasce – korisna osobina kada je reč o nošenju sa našim sopstvenim ponašanjem ili ponašanjem drugih. Ali fikcija konkretno može da učini da postanete društveniji i empatičniji.
Prošle godine Magazin Primenjene Socijalne Psihologije je objavio članak koji pokazuje da je čitanje Hari Potera uticalo na to da mladi ljudi u Engleskoj i Italiji pozitivnije gledaju na stigmatizovane manjine kao što su izbeglice. A u 2013. godini psiholozi u Novoj školi socijalnih istraživanja su otkrili da fikcija u literaturi povećava sposobnost ljudi da čitaju emocije drugih.
Razmišljamo o romanima kao o mestima na kojima se izgubimo, ali kad se povratimo ponesemo inspiraciju koju imaju naši omiljeni likovi.
Načitani
Možda ne obećava transformaciju u sedam lakih koraka, ali čitanje romana može da nas informiše i motiviše, kratke priče mogu da nas uteše i pokrenu samorefleksiju, a poezija može da aktivira delove mozga koji su povezani sa pamćenjem. Ponekad autor može da nam pomogne i samim tim što će nam skrenuti misli sa problema, time što će nas uvući u potpuno novi svet i pružiti nam pogled na stvari koji prevazilazi naša viđenja i vratiti nas odmorne i motivisane.
Kako Aristotel navodi u svojoj Poetici, poezija – pod kojom on podražumeva svu fikciju- je ozbiljnija od istorije. Dok je istorija preokupirana onim što se ranije desilo, fikcija nam omogućava da vidimo šta bi moglo da se desi, vežbajući našu maštu i naš osećaj moralnosti usput.
FOTO: bbc.com
Čitanje kao lek
Tu biblioterapija stupa na snagu, koju praktikuju psiholozi širom sveta, socijalni radnici i savetnici, zajedno sa bibliotekarima, a postala je nešto slično modernoj frazi u poslednjih nekoliko godina, privlačeći istraživače i blogere.
Ipak, ideja da knjiga može biti lek za emocionalne poremećaje nije novonastala kao što bi mnogi pomislili. Stari Grci su postavljali znakove iznad ulaza u biblioteke obaveštavajući čitaoce da ulaze u mesto izlečenja duše. U 19. veku doktori i psihijatrijske sestre su delili sve od Biblije do turističke literature i radova na starim jezicima.
Dorlandov Ilustrovani medicinski rečnik je prvi priznao biblioterapiju 1941. godine definišući termin kao “uključivanje knjiga i čitanje u tretmane nervnih poremećaja”, ali je prema Oksfordovom engleskom rečniku termin prvi put pomenut 1920. godine u Kristofer Morlijevoj “Ukletoj knjižari”
Smeštena u svetu koji se još oporavlja od Prvog svetskog rata, ovaj roman sjedinjuje neobičnu romantičnu komediju koja uključuje mladog reklamdžiju i naslednicu imperije suvih šljiva, sa nemačkom zaverom da dignu u vazduh američkog predsednika. To je, zapravo, istorijska priča, ali je i kulisa – knjižara polovnih knjiga u Bruklinu zvana Parnas kod kuće (svet poezije kod kuće) ostaje bibliofilski raj,” ispunjen mirisom smekšanog papira i kože” i duvana iz lule koju je vlasnik, Gospodin Maflin pušio danju i noću.
Maflin nije samo prodavac knjiga, on je i praktičar biblioterapije. Kako on to objašnjava, zadovoljstvo mu je da prepisuje knjige za takve pacijente kakvi dolaze, a voljni su da mu kažu svoje simptome.... "Niko nije tako zahvalan kao čovek kome ste upravo dali tu knjigu koju njegova duša treba, a on to nije ni znao”.
Baš iz ovih razloga, BBC pokreće bblioterapijsku kolumnu. Da citiriramo znak na radnji gospodina Maflina: “Neuhranjenost čitalačkog tela je ozbiljna stvar. Dozvolite da Vam prepišemo lek”.
IZVOR: bbc.com
Katarina je pedagog i majka koja se nada da će njeno dete odrasti u boljem svetu
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
***
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE