Tweet
Često se može čuti: „Mani zemlju koja Bosnu nema“. Da li ste ikada razmišljali šta tako dragoceno Bosna ima? Na njenom zapadu, u Republici Srpskoj, nalazi se Mrkonjić Grad. Svetu je poznat po koscima i kovačima. Do 1925. godine ovaj grad se zvao Varcar Vakuf, pa otuda i „varcarka“- vrsta kose kovanice o kojoj je Ivo Andrić pisao u pripovetki „Kosa“.

Autor: Gordana Bušin

FOTO: Mrkonjić Grad

Mrkonjić Grad je svoje ime dobio po Petru I Karađorđeviću, koji je pod pseudonimom Petar Mrkonjić učestvovao 1875. godine u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Osmanskog carstva. Dotadašnji naziv Varcar Vakuf nosio je po Krzlar-agi Đukanoviću, koji je na tom mestu osnovao vakuf, iliti zadužbinu, zbog sećanja na svoje korene. Naime, otet je kao „danak u krvi“, i tada mu je u ovde i otac ubijen.

Kada dođete u ovaj kraj, prvo što se oku svidi su sva ta brda, reke i rečice, potoci i šume. Tako je Mrkonjić sa svih strana ušuškan planinama. Zagrlile ga Manjača, Dimitor, Čemernica, Ovčara i Lisina. Isto tako, Manjaču je obgrlio tok Vrbasa na istoku I tok Sane na zapadu. Na Lisini je otkriveno preko 1500 vrsta gljiva i čak 360 izvora pitke vode, dok je u njenom podnožju Eko zona Zelenkovac.


FOTO: Nevenka Radulović, jezero Balkana

Na nekoliko kilometara od Mrkonjića nalazi se jezero Balkana, gde se svake godine održavaju Dani kosidbe, ali i drugi kulturni događaji. Balkana je leti najposećenija, iako svako godišnje doba svojim bojama i čarima ovo jezero ulepšava. Veruje se da naziv Balkana potiče od turcizma baluk (riba), pa beše Balukhana, zatim Balukana, i na kraju Balkana. Bilo kako bilo, ovo jezero je stecište ljubitelja prirode.

U blizini Mrkonjića, u koritima Vrbasa i Plive, nalazi se Jezero, koje nazivaju i Bosanska Venecija zbog svojih slapova. Specifičnost mrkonjičkog kraja je u tome što gde god da pogledate u sećanje se urezuju prizori koji se teško zaboravljaju. Ne samo da se sve viđeno dugo pamti, već nanovo plane želja za još jednim susretom sa svim tim gorama i rečicama.


FOTO: Penjački klub Extreme. Uređeno penjalište na Pećanskim stenama (Čelenka).

Jedno od najvećih penjališta na prirodnoj steni nalazi se u blizini izvora reke Sane u Peckoj, selu mrkonjićke opštine. Poslednjih pet godina ovde se organizuje Međunarodni festival penjanja (Pecka Climbing Festival). Ovo područje je zgodno i biciklistima. Zbog velikog turističkog potencijala, odnedavno je u Gornjoj Peckoj otvoren „Centar za posetioce Pecka“ (Visitor center Pecka) zahvaljujući pomoći Evropske unije. Pomenutom Centru blizu je i vrh Dimitora i Eko zona Zelenkovac. Dakle, ovo je idealan kraj za planinarenje, za gljivare, bicikliste...


FOTO: Visitor Center Pecka Fotografisano na putu prema Mliništima, gde se nalazi odličan vidikovac sa kojeg se vidi Pecka.

Ne postoji mogućnost da iz Mrkonjića odete, a da vam meštani ne ispričaju priču o školi u Gerzovu, mrkonjičkom selu. Naime, gerzovačka škola je jedna od najstarijih u Republici Srpskoj. Po sultanovu dozvolu za otvaranje škole išao je Gerzovčanin Ilija Bubnjević, a legenda kaže da je na putu do Istanbula poderao devet pari opanaka. Ovo malo selo ima veliki istorijski značaj jer se u njemu nalazi i najstarija srpska pravoslavna crkva na području mrkonjićke opštine. Nije utvrđeno da li je Gerzovo dobilo ime po rimskoj reči „gerza“ (bronzana ruda) ili po begu Gerzelezu koga je ovde ubio Stojan Janković.


FOTO: Nevenka Radulović, srpska pravoslavna crkva u Gerzovu


FOTO: Dragan Bogojević, natpis na crkvi u Gerzovu

Strancima treba vremena kako bi shvatili koja reka se u koju uliva I gde menja svoje ime. Na primer, reka Ponor u jednom delu svoga toka menja ime u Krupa i onda se uliva u Vrbas. Tako se i reke Korana i Medljanka ulivaju u Sanu, koja protiče kroz opštinu Mrkonjić Grada. Često se organizuju izleti na bistru i hladnu Sanu, jer se turistima dopada njen snažan izvor.


FOTO: Dragan Bogojević, Krupa na Vrbasu

Sokočnica se uliva u Plivu – reku koja svojom lepotom ume da ostavi bez daha. Zamislite kako stojite na stenama iz kojih izvire voda, ili ležite na klupi u blizini njenog izvora i čujete samo huk vode. Takav je jedan Plivin izvor – pogled je neopisivo lep, a doživljaj neprocenjiv. Ona ima tri izvora, a ušče joj je kod Jajca, gde završava raskošno I snažno – kao vodopad. Upravo taj Plivin vodopad je simbol Jajca, koji se nalazi na 25 km od Mrkonjića.


FOTO: Dragan Bogojević, izvor Plive

U susednom Šipovu, reka Janj se uliva u Plivu, a Janjski otoci su nezaobilazno turističko izletište zbog svojih potočića, koji zvukom i izgledom pozivaju na odmor i predah. Ovde pažnju privlači istureni vidikovac koji je, verovali ili ne, na žilama velikog drveta, pa se tu čovek može odmoriti i uživati u prizoru pred sobom. Bila bi prava šteta proći ovim krajevima a ne posetiti Janjske otoke! O ovom bajkovitom prirodnom dragulju je nemoguće dovoljno lepo pričati. To treba videti.


FOTO: Janj

Upadljivo je koliko su reke čiste i bistre. Nećete pogrešiti ako zaključite da je ukus sveže ribe sigurno nezaboravan. Staze su veoma sređene, sve je prilagođeno potrebama turista, pa se prenoćište može lako pronaći, koje je, inače, veoma povoljno.


FOTO: Zelenkovac

O bogatoj srednjovekovnoj istoriji Mrkonjića govori skoro 600 pronađenih stećaka, tj. nadgrobnih spomenika. Na teritoriji ovog grada nalaze se ostaci tri srednjovekovne tvrđave. Veruje se da je tokom srednjeg veka nastao i kovački zanat, koji se prenosio s kolena na koleno, a i danas se kuju oštre I tvrde kose.

Iskusni turisti i hodoljupci vode se parolom da su najbolje stvari uglavnom besplatne. To se može zaključiti i obilaskom ovih prirodnih bisera u Republici Srpskoj. Dovoljno je ćebence da prostrete pokraj nekog izvora ili reke i pustite dušu da uživa. Nemojte se začuditi ako vam neko priđe i upita „Oklen si ti?“ ili ako vam ponudi kafu i šetnju. Nemojte ništa ni odbiti, jer takvi su to ljudi - velikog srca, otvoreni, darežljivi i srdačni. Ukazaćete im čast ako, na primer, saslušate priču o školi u Gerzovu, ili pak priču o Trifku Grabežu – članu „Mlade Bosne", koji je rodom iz Gornje Pecke. Ovaj narod voli da priča i otuda tolike legende koje pomenuta mesta u čaroliju pretvaraju.


FOTO: Gordana Bušin, Plivski vodopad u Jajcu

Posle svega opisanog, nekom bi sinonimi za Mrkonjić i njegovu okolinu bile reke i planine. Moj doživljaj ovog bajkovitog kraja bi stao u dve reči: dobrota i lepota. Za ljude vezujem dobrotu, a za prirodu lepotu.

Gordana Bušin

Pročitajte i:

Kad Trebinje grli, to se pamti
Perućica: čudna šuma je to
Jezero u srcu...


***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI