Мултитаскинг: 12 пута не!

Изазива стрес у вама

Када су истраживачи Универзитета у Калифорнији мерили откуцаје срца код запослених који су имали стални приступ канцеларијским мејловима и код оних који нису, открили су да су они који су константно примали поруке остали у сталном моду „високе приправности“ и имали већи пулс. Они који нису стално примали мејлове истовремено су радили су мање ствари и због тога се нису пуно узбуђивали.

Није само физички аспект мултитаскинга тај који изазива стрес него до тога доводе и његове последице, каже Винч. „Ако лоше урадите испит зато што сте га спремали гледајући кошаркашку утакмицу на ТВ-у, то ће сигурно изазвати доста стреса, довести у питање самопоштовање и депресију“.

Живот пролази мимо вас

Од шуме се не види дрвеће или чаша је напола пуна – изреке су које важе за људе који су увек у послу и истовремено раде две ствари, а нису у стању да виде оно очигледно што им се налази испред носа, каже студија универзитета Вестерн Вошингтон из 2009. године. Наиме, 75% студената који су телефонирајући ходали преко трга кампуса нису приметили кловна који је поред њих возио моноцикл. Истраживачи ово понашање називају „слепило из непажње“, указујући на то да су студенти који су телефонирали гледали шта се дешава око њих, међутим, њихов мозак није регистровао ништа од њиховог опажања.

Ваша меморија може да трпи

Има смисла рећи да док покушавате да радите две ствари у исто време, да читате књигу и гледате ТВ, на пример, пропуштате важне детаље код једне или обе радње. Али чак и прекидање једног задатка да бисте изненада се фокусирали на други може бити довољно да поремети краткорочну меморију, показује студија из 2011. године.

Када су истраживачи са калифорнијског универзитета у Сан Франциску замолили испитанике да добро осмотре једну слику, а потом изненада приказали другу слику, људима између 60 и 80 година требало је више времена него онима од 20 или 30 година да примете другу слику и да упамте детаље у вези са првом. Како мозак стари, кажу истраживачи, треба му више времена да се врати на прави пут након само кратког иступања.

Шкоди вашој вези

„Веза је подручје на коме мултитаскинг оставља веће последице него што су људи у стању да схвате“, каже Винч. „Пар води озбиљан разговор и жена каже ’Ма, пусти ме само да погледам поруку’. Онда се муж изнервира, па он одлучи да провери своје поруке и комуникација се само угаси“. Недавна студија са Универзитета у Есексу показује да у близини двоје који разговарају само присуство телефона, чак иако га ниједно од њих не користи, може да изазове трвење и поверење доведе у питање. „Учините услугу вашој вези и 10 минута обратите пажњу искључиво на вашег партнера“, каже Винч. „Разлика је огромна“.

Можете се прејести

Када вам нешто одвлачи пажњу док једете, ваш мозак не може у потпуности да процесуира шта сте појели, каже извештај из 2013. године, састављен на основу 24 студије. Због тога нећете осетити да сте потпуно сити и можете наставити да једете или да се поново вратите храни након краће паузе. Чак и људима који једу сами стручњаци препоручују да се уздржавају од укључивања ТВ-а за време јела, јер је боље да сву пажњу усмере на то шта једу. Ручате испред компјутера? Успорите, направите паузу, усредсредите се на сваки залогај.

У ствари нисте добри у томе

Да, ви. Можда мислите да сте мајстор мултитаскинга али према студији из 2013. године спроведеној на универзитету у Јути, то највероватније значи да сте међу најгорима. Истраживање се специјално испитивало употребу мобилног телефона у току вожње. Закључак је био да људи који су прошли најбоље на мултитаскинг тестовима не користе често телефон док возе аутомобил, вероватно зато што се обично боље фокусирају на једну од те две активности. Они који редовно разговарају телефоном и возе аутомобил нису добили високе оцене на тесту, иако је већина себе видела са надпросечним мултитаскинг вештинама.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с1.постимг.орг/8дццопт5р/фрог-1339892_640.јпг
ФОТО: а хреф="хттп://пиxабаy.цом/> Пиxабаy </а>
Занемарујете своје креативност

Мултитаскинг захтева доста такозване „радне меморије“, или привремено складиштење информација у мозгу, речено лаички. Када се све радна меморија употреби, наша способност креативног мишљења опада, каже истраживање са Универзитета Илиноис у Чикагу. „Превише фокусирања може да наруши креативно решавање проблема“, написали су аутори студије из 2010. године. Како се у главама мултитаскера већ одвија неколико процеса, говори студија, њима је често тешко да маштају и да генеришу спонтане а-ха моменте“.

Не можете да ОХИО

Не, не држава! Психијатри и стручњаци који се баве продуктивношћу често препоручују ОХИО (Онлy Хандле Ит Онце, решавај проблем само једанпут). „Ово правило је главна водиља за људе који имају АДХД, али свако ко жели да буде боље организован може слободно да га се придржава“, каже Винч. „Оно у основи значи да ако почнете нешто да радите, не треба да стајете док све не завршите“.

Проблем са мултитаскингом је у томе што примену принципа ОХИО чини скоро немогућном – уместо да се нечиме бавите једном, ви му се посветите пет или шест пута, каже Винч. „Ако желите да се придржавате овог принципа, треба да будете дисциплиновани и да испланирате свој дан тако да ако се појави нешто што може да вас омете или искрсне нека брилијантна идеја, ви знате да ћете имати довољно времена да се тиме позабавите касније“.

Може бити опасно

Вожња аутомобила уз куцкање или разговарање мобилним телефоном, чак и преко хандс-фрее уређаја, опасно је колико и вожња у пијаном стању. Међутим, та чињеница не спречава многе одрасле људе да то и даље чине, чак ни када возе сопствену децу у аутомобилу. И није само вожња аутомобилом та која вас доводи у ризик од последица мултитаскинга. Истраживање показује да људи који користе мобилне телефоне док ходају неће пажљиво погледати раскрсницу пре преласка. И у једној студији, једно од пет тинејџера који су ишли у собу за хитне случајеве након што су их ударила кола, признали су да су користили мобилни телефон у време несреће.

ИЗВОР:

Љупка вас информише о свету око вас да бисте га боље сагледали и снашли се у њему.
***
Прочитајте и: