Изрека каже да је за танго потребно двоје и ја се у потпуности слажем са тим. Заиста је потребно више људи, не само за плес, већ и за слушање и преслушавање ове јединствено сензуалне музике, мелема за уши и душу. Није ни чудо што се и на данашњи дан воде жустре полемике око његовог правог порекла.
.jpg)
Autor: Sara Savčić
ФОТО: Revalorizandoam
Било како било, Африка, Аргентина, Уругвај или Шпанија, оно што је сигурно јесте да готово цео свет ужива у слушању, гледању и извођењу овог својеврсног „изума“, услед којег и Ескимима крв узаври.
Дубоко верујем да је неопходно да музика буде саставни део свега што радимо и да сваки живот треба да има свој јединствени соундтрацк. Попут музике која се чује у позадини филма, без које доживљај не би био потпун. Ето, баш тако.
Различите ситуације и околности изискују другачији БГМ (бацкгроунд мусиц), а танго, верујте, у многим може бити прави избор, па чак и да вам свира само у глави.
Притом могу да гарантујем да су многи имали прилику да чују танго где га уопште нису очекивали, тек да би им касније синуло да је то можда било то. Мислим да нема особе која барем у машти није мало „заплитала ногама” уз песму чувене Грејс Джоунс, „И'ве сеен тхат фаце бефоре”. Само што не зна свако да је творац те мелодије, као и све популарнијег тзв. новог танга, чувени аргентински композитор, аранжер и свирач бандонеона, Астор Пијацола (за све оне који су се мало замислили, бандонеон је мини дугметара коју свира буцкасти кувар у Дизнијевом цртаћу „Маза и Луња”).
Пијацола је по свој прилици био једна суптилна душа, страствена и помало мистична. Визионар и креатор неких од најзаразнијих и најзаводљивијих мелодија, својеврсне мешавине латино, јазз, па чак и класичног звука. Малог мелеза музике, слатко погубљеног, помало збуњеног израза лица, док покушава да пронађе излаз из рукава свог традиоционалног руха. Тако некако замишљам и самог Пијацолу. Страственом ритму танга дао је дозу мистичности и суптилности и тиме ублажио одсечност и навалентност класичног танго звука.
Његов Либертанго обрадили су многи, попут малопре поменуте Грејс Джоунс, а легендарна је сцена из филма „Мирис жене”, где лик који тумачи Ал Паћино игра танго са згодном младом Енглескињом не би био потпун без његовог танга Пор уна Цабеза, у маестралном извођењу чувеног виолинисте Ицхака Перлмана. Мада, мој лични фаворит што се Пијацоле тиче је, без сумње, беспрекорни Обливион. Почетак саздан од пуноће, ширине и монументалности, да би потом уследио један суптилни и сведени нотни крој. Мммм. И сам назив наговештава да ће у тренутку све пасти у заборав.
Сећам се прошлог лета, када је у оквиру своје турнеје у Центру „Сава” гостовао планетарно популарни Др Хаус (Хугх Лаурие) и Цоппер Боттом банд. У свом препознатљивом маниру, тада помало суздржане ироније, студиозно је појашњавао порекло аргентинског танга Ел Цхоцло. Публика га је пажљиво саслушала у тишини, премда се из несигурног аплауза који је уследио назирало да нису баш сасвим сконтали о чему је реч. Тек након што је одсвирао прву фразу и почео заједно са Габи Морено да пева „Тхе Кисс оф Фире” легендарног Луја Армстронга, настало је громогласно одушевљење.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/4на2x8уq9/танго.јпг" />
ФОТО: TuscanYoga
И ето. Танго свуда и уз све! Чак је и мајка све популарније холандске певачице Царо Емералд упутила сугестију ћерки након објављивања њеног првог албума. „Све је то лепо, али ти фали један танго”. На срећу многих, у свом следећем албуму је исправила тај пропуст.
Танго. Музика суптилна, музика заводљива, интригантна, загонетна, а понекад помало подмукла и безобразна. Пригодна за неке романтицне вечери, уз друштво пријатеља и лепе хране, па чак и за самовање на тераси уз чашу вина, звезде и мирис липа који допире са улице. Зашто да не. За невешти и самоуки плес у дневној соби уз Ла Цумпарситу, док у глави одјекује охрабрујући глас Ала Паћина... „Иф yоу маке а мистаке, гет алл танглед уп - јуст танго он”.
Сара је заљубљеник у многе ствари, првенствено музику и Јапан, пасионирани љубитељ крими романа који спавање сматра прецењеним. Верује како свачији живот треба да има сопствени "соундтрацк", те ће вам врло радо помоћи да осмислите свој.
Прочитајте и:
Ovako sam ja video veliki Beogradski maraton
PARIZ - Prolećna depresija, 3. deo
Nepodnošljiva lakoća megalomanije
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / Тематски колумниста". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 18 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
