Autor: Sara Savčić
FOTO: Index hr
Što se mene tiče, sve je krenulo od otkrića Yo-Yo Ma. Divan čovek, da ga nema, trebalo bi ga izmisliti. Inače, nisam neki strastveni fan solo izvođenja bilo kog gudačkog instrumenta. Nekako mi gudači uvek bolje delaju „u ekipi”, pa ako je simfonijski orkestar telo, onda su gudači zasigurno kostur.
Violina mi je oduvek nekako mnogo skičala, osim, naravno, kada svira Isak Perlman. Sada ću opet iznova da pustim temu iz „Šindlerove liste” i opet ću da se naježim.
A možda mi je ostala antipatična još iz perioda testiranja sluha za muzičko obdanište, kada su, zaboga, sva suuuuuper talentovana deca dobijala preporuku da sviraju violinu.
Viole mi je oduvek nekako bilo žao, zato što je po mom mišljenju potpuno nepravedno diskriminisana. Ima onaj jedan vic: „U čemu je razlika između viole i luka? — Pa zato što kada seku violu, niko ne plače”. Stvarno grozno, primetili bi ljudi kada bi viola prestala da se oglašava. I ona je živa, itekako bitna ćelija orkestara i ansambala.
A violončelo... Ima nešto neverovatno privlačno i mistično vezano za ovaj instrument. I mada mnogi kažu da je to do oblika i načina držanja (čitaj: posebno muška populacija), mislim da to ipak nije pravi razlog zbog kojeg se o ovom instrumentu govori u ženskom rodu.
Mada je kliše, mislim da je prva stvar koju sam kao mala čula u izvedbi čela bio čuveni „Labud” Kamiја Sen Sansa. Zvuk koji je proisticao iz žica prevlačenjem gudala i treperenjem prstiju gotovo da me je na trenutke obmanjivao i ubeđivao kako zapravo neko priča priču.
Kažu da je zvuk koji proizvodi violončelo najpribližniji ljudskom glasu. Često, kad ne mogu da zaspim, pustim taj prigodni zvuk čela da me smiri i uljuljka u san.
Mada, opet, daleko od toga da su mogućnosti čela svedene na uspavljivanje. Toliko je dinamičnih i žustrih deonica u nekim od najpoznatijih orkestarskih dela, koje nijedan drugi instrument ne bi tako dobro mogao da oživi.
Pripadnice lepšeg dela zemaljske kugle će se obradovati kada pomenem sve popularnije momke 2Cellos, koji žare i pale svetskim scenama svojim vrhunskim obradama pop/rok everegrin hitova.
FOTO: Kurir
Oni su tek dokaz o mnogim mogućnostima koje ovaj, naizgled skromni instrument, može da izvede, a kojim se manevriše sa svega četiri žice i jednim gudalom.
I mada znam da je pravi mali podvig, kada pustite Pjacolin „Oblivion” na Jutjubu u izvođenju jednog od njih dvojice, dame, pokušajte da zažmurite i nemojte da se iznenadite ako doživljaj bude još bolji.
Sara je zaljubljenik u mnoge stvari, prvenstveno muziku i Japan, pasionirani ljubitelj krimi romana koji spavanje smatra precenjenim. Veruje kako svačiji život treba da ima sopstveni "soundtrack", te će vam vrlo rado pomoći da osmislite svoj.
Pročitajte i:
Muzika iza pozadine – ‘Ajmo, tamburaši!
Muzika iza pozadine: Canzone per Te
Muzika iza pozadine: Just tango on
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / Tematski kolumnista". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 18 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
_thumb2.jpg)
