Autor: Snežana Milivojević
Skroman i talentovan, Ivan Petrović je mladi tenor koji je izvođenjem arije „Caruso“ kod publike „Prvog glasa Srbije“ probudio iskreno divljenje i podsetio kako muzika u stvari može dobro da zvuči. Njegov snažan glas je u moru komercijale, gde se pevači štancuju kao na fabričkoj traci, doneo osveženje na muzičku scenu Srbije. Ovaj jednostavan i nasmejan momak živi za muziku i nada se da će jednom od te iste muzike moći i da živi. Veruje da se talenat i trud isplate, a dokaz za to je i njegov prvi spot za novi sing “Biram da ostanem sam“.
Iz nepoznatog razloga na našim televizijama nema mnogo mesta za pop muziku, tako da ovog sjajnog momka možete da čujete svakog četvrtka u Drugoj kući u Beogradu.
Upoznali smo te u „Prvom glasu Srbije“ ( PGS), ali ljudi ne znaju mnogo o tvojim profesionalnim počecima. Kad je sve počelo, šta te je pokrenulo?
Meni je pevanje „prirodno stanje svesti“, a solo-pevanje sam sasvim slučajno počeo da učim sa 17 godina. Na insistiranje naše velike operske dive, Biserke Cvejić, Akademiju sam upisao sa samo 19, kao vanserijski talenat. Na istoj sam diplomirao 2008. u klasi prof. Ljudmile Gross-Popović. Opera je moje primarno zanimanje, a sa bendom sam počeo da radim sa 26 godina.
Čini se da javnost najmanje zna o tvom obrazovanju, a bio si uspešan student sa brojnim nagradama. Koja od njih ti je najviše značila?
Osvajao sam brojne nagrade, ali mi je najdraža svakako prvo mesto na takmičenju muzičkih škola cele Srbije, sa samo tri meseca učenja solo pevanja, 2002. godine. U okviru operskog studija igrao sam tenorske uloge u operama „Madam Baterflaj“, „Toska“, „Čarobna frula“, „Evgenije Onjegin“, „Karmen“, „Prodana nevesta“, „Traviata“ i mnoge druge. Nastupao sam samostalno ili u okviru klasičnih koncerata na mnogim scenama kod nas i u inostranstvu. (Kolarac, Narodno pozorište, SNP, JDP, Galerija SANU, Dom omladine).
Osim izlaska iz anonimnosti, da li ti je takmičenje u PGS-u donelo još dobrih stvari?
Iznenadio sam se od koliko ljudi sam dobio podršku za muziku koja nije „mainstream“ i koliko su u moru svakakvog „trash"-a željni prave muzike i „živih“ instrumenata. Svakodnevno dobijam poruke podrške i pohvale za svoj rad i to me izuzetno raduje i daje vetar u leđa da ipak nešto radim na tom polju. Od PGS-a, iskreno, nisam ništa ni očekivao. Svaki novi krug ili bolji plasman me je pozitivno iznenadio, jer sam smatrao da takva takmičenja funkcionišu po principu „veza i vezica“. Takmičenje mi je donelo priliku da za mene čuje više ljudi nego do pre istog, i možda bolju priliku za posao.
Šta si promenio, a šta si zadržao od "starog Ivana" što se ne može videti na sceni?
Od ljudi iz okruženja čujem da sam „onog starog Ivana“ zadržao. Nikakvu instant slavu nisam očekivao, jer takve stvari brzo prođu. Koliko nešto može da te ponese, toliko može i da te baci nazad. Iskreno, ježim se od tog „pseudo-Holivuda“ kod nas i želje da se nešto pošto-poto prikaže većim i glamuroznijim nego što zaista jeste. Zrelost je ono što drži čvrst pravac.
Prošlo je dosta vremena od kada je završen PGS, kako se brinu o vama ljudi iz “Prva Records”-a?
Prošlo je malo više od godinu dana od završetka PGS-a, i iskreno, još uvek čekam da „Prva Records” kao izdavačka kuća zaživi. Sa aspekta promocije muzike koju ja snimam, očekivao sam više. No, vreme će pokazati. Nekako verujem da će moja muzika naći svoj put, bez obzira na nedostatak marketinga. Ili, bar se nadam.
Reci mi koliko je važna samoinicijativa nakon PGS-a, jer si tako reći sam snimio novu pesmu i spot?
U suštini, sve se svodi na samoinicijativu, a na snalaženje sam već bio pripremljen. Snimio sam dva singla za godinu dana, a treći će biti sad pred leto. Nova balada „Biram da ostanem sam“ je jedna „ozbiljna pesma“, sa kvalitetnom muzikom i jakim tekstom, zahtevna za pevanje. Autor muzike je Saška Janković, tekst smo pisali zajedno, a aranžman je radio Vlada Jovančić iz „Save Room“ ateljea. Ekranizaciju sam poverio Dijani Tolicki i Marku Arsiću, a oni su to izveli na najbolji mogući način. Što se mog prvog spota tiče, nadam se da sam bar nešto usvojio sa časova glume i scenskog pokreta koje smo imali na Akademiji. Imaćete priliku da potvrdite kad pogledate spot. U tom segmentu uvek ostavljam mesta za napredak.
Koliko se ovde ceni talenat? Da li si razmišljao o odlasku iz Srbije?
Ja sam pobornik toga da se talenat uz dosta rada uvek isplati, gde god na planeti da se nalaziš. E sad, u Srbiji to ide malo teže nego u ostatku civilizovanog sveta. Živeo u Italiji određeno vreme posle završetka studija, usavršavao se, ali se ipak vratio. Volim sve što me vezuje za Srbiju. Već 14 godina sam optimista da će stvari krenuti na bolje, ali u poslednje vreme sve više gledam gde i u kojoj državi mogu da dobijem pristojnu stipendiju za doktorske studije ili neki posao u operi i odem odavde. Nažalost, tako je. Voleo bih da vidim kako je živeti normalno od svog rada, bez svakodnevnog stresa i neizvesnosti.
Kažeš da si optimista, pa šta bi poručio mladim talentima? Da li je danas u Srbiji praviti kvalitetnu muziku uzaludna borba?
Muzika kojom planiram da se bavim ovde ne može doneti uspeh preko noći. Strpljenje je ključ za sve, pa i za moj poziv. Uvek ću kroz svoj pedagoški rad, ili kako god, podržavati mlade ljude koji su talentovani, vredni i koji se zbog nedostatka finansija ili „veza“ bore „sa vetrenjačama“.
Trud, rad, upornost i vera u sebe. Sa takvim stavom, svaki cilj je za korak bliže.
Aktivan si na društvenim mrežama, svako ko te čita vidi da ne glumiš zvezdu. Da li ti je išta donela interakcija sa tzv. običnim ljudima na internetu?
Da, meni društvene mreže dođu kao neki vid relaksacije i interakcije sa nekim pametnim i duhovitim ljudima koje čitam svakodnevno. Kako god to zvučalo, ne smatram sebe ništa drugačijim od ostalih ljudi. Normalno funkcionišem, skupljam novac, samostalno snimam pesme i spotove bez bilo čije pomoći. Borim se sa visokim cenama računa, vozim se gradskim prevozom i živim kao “sav normalan svet” u Srbiji.
Ivanu želimo mnogo uspeha u daljoj karijeri, a nadamo se da ćete i vi, poput njega, nastojati da se oslonite na ono što ste vi i što pronalazite u sebi.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
