Muzika poludelih: Mogli bi da sviramo sa Stonsima!

Autor: Tanja Vujičić

U današnje vreme turbo-folk muzika je nezaobilazan činilac dobrog provoda u Srbiji i važan element ovdašnjeg svakodnevnog života. Mnogi tvrde da je ova vrsta muzike sahranila druge muzičke pravce, ali danas ima i onih upornih, koji nam svojom muzikom dokazuju da je ova tvrdnja pogrešna.

Muzika Poludelih je bend iz Vrbasa koji svoju priču priča kroz oi/hardcore punk. Njihovim poslednjim albumom „Ulice su mrtve“ dokazuju su da je do publike moguće dopreti ako joj pristupimo iskreno. Đakon, frontmen ovog benda, govori nam o mrtvim ulicama, bendovima u Srbiji, kao i o planovima Muzike Poludelih.

Šta je bila odskočna daska da Muzika Poludelih postane ono što je danas?

Odskočna daska da MP postane bend koji će da traje je volja i energija za ovim što radimo. Ni dan danas ne prestaje i sve vreme uživamo u razmeni dobre energije. Iskreni smo u ovome što radimo, jer ako nema iskrenosti, nema ni pravog odnosa.

Zašto su ulice mrtve?

Ulice su mrtve jer po njima hodaju mrtvi ljudi. Ugasila se volja za životom, volja za borbom i menjanjem stvari. To je odlično odrađena priča sistema. Ljudi su jednostavno upali u zamku iz koje ne vide izlaz, a njega uvek ima. Izlaz se nalazi u svakome od nas.

Jedna pesma sa novog albuma nosi naziv "Rođen u Srbiji". Šta zapravo poručuje ova pesma?

To je obrada pesme "Rođen u predgrađu" od jagodinskog benda Etiopija. Ime pesme je preinačeno u "Rođen u Srbiji". Svi koji smo rođeni ovde, na neki način smo stigmatizovani i "imali smo sreće" da prođemo kroz stvari koje nisu zadesile ljude iz drugih zemalja. Negativne i nesrećne devedesete nisu otišle sa dolaskom 21-og veka, jer se od 1389-te godine ovde ništa ne menja, samo imena.

Da li kvalitetni mladi bendovi nemaju sliku na naslovnoj strani samo zato što su rođeni u Srbiji?

Danas naslovne strane okupiraju političari i starlete. Retkost je videti nekoga ko zaslužuje pažnju. Srbija je samo medijum i prostor, koji nema puno veze sa time šta radiš, već sa kime to radiš i koliko možeš sebe da kompromituješ kako bi se pojavio na nekoj naslovnoj strani. Čast izuzetcima, kojih je sve manje.

Šta po vašem mišljenju treba da poseduje jedan bend, kako bi mu se posvetila pažnja i kako bi se izdvojio od drugih bendova?

Svaki bend treba da radi ono što voli i što oseća. Takvim radom će doći do publike, a ona će prepoznati ono što joj odgovara. Identifikacija sa publikom je bitna stvar i to je ono što može jedan bend da izdvoji od drugih, odnosno da mu omogući da nesmetano radi dalje. Prijateljstvo u bendu i oko benda je takođe detalj koji znatno utiče na kvalitet samog benda.

Da li danas u malim sredinama, kao što je Vrbas, ima mesta za ovakve bendove i ovakvu vrstu muzike?

Danas ne postoji adekvatna sredina gde bi mogao da funkcioniše jedan hardcore bend, na jedan normalan način. Hardcore i punk su poslednji recidivi andergraunda, a scena koja više ne postoji bazira se na bendovima koji pokušavaju da naprave sebi priču, svirajući po malim prostorima ili van granica zemlje. Rešenje za to je ujedinjenje i beskompromosan stav o nepodeljenosti. Jedino tako može da se krene sa napretkom ideja.

Sa kojim bendom biste rado želeli da se nađete na sceni, porazgovarate, razmenite iskustva, a koji bend ne biste poželeli ni da sretnete na ulici?

Ovog momenta bismo mogli da sviramo sa Rolingstonsima, imaju dobar poslednji album, a takođe njih ne bi želeli da sretnemo ni na ulici, da se narod ne uplaši.

Koji su dalji planovi benda?

Uskoro se planira realizacija novog izdanja, koji će biti u fazonu poslednjeg. Idemo malo van zemlje da sviramo i obiđemo stare drugare. Naravno, nastavljamo i dalje odlično da se provodimo.

Na koji način biste ubedili mlade ljude da, umesto na koncert nekoga od tzv. turbo-folk zvezda, dođu na vašu svirku?

Ne bismo ih ubeđivali, to je kontraproduktivno, već bi im samo omogućili vegansko-vegeterijansku ishranu, bez kofeina. Oko toga možemo da diskutujemo, to možda i donese neke rezultate.

Ako ovo čita neko od članova mladih neafirmisanih bendova, koji nije siguran da li da odustane od muzike, jer je ovo ipak mala sredina, šta ćete mu poručiti?

Svi koji su počeli nešto da rade, uložili neki trud, treba da se zapitaju zašto su uopšte i počinjali da se bave time, kada im dođu momenti odustajanja. Svaka sredina je mala, jedino ona u čoveku je velika, a ako to shvatimo sve je moguće. Reč "odustajanje" nestaje sa tim saznanjem.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti